PRIČA SE, PRIČA: UO Narodnog pozorišta razgovara sa kandidatima za mesto upravnika

Razgovor sa ostalim kandidatima UO nastavlja sutra od devet sati u Biblioteci Narodnog pozorišta, a odluku o kandidatu koga će predložiti Ministarstvu kulture i informisanja za upravnika Narodnog pozorišta doneće u četvrtak, 5. marta.

Na konkurs raspisan 21. januara prva je stigla prijava glumca i politikologa, direktora Kulturnog centra Mionica, Predraga Kolarevića, pa je on danas prvi odgovarao na pitanja UO koja su ista za svih devet kandidata čija je konkursna dokumentacija prihvaćena a njihove biografije, planovi i programi rada objavljeni na sajtu NP.

Kolarević: "Nisam nezadovoljan kulturnim životom u Srbiji"

Razgovori sa kandidatima zakazani su po redosledu prijavljivanja a svaki kandidat ima pola sata za izlaganje, koncizne odgovore na pitanja članova UO. Na prvo pitanje UO, koliko kandidat poznaje rad ustanove za čijeg se upravnika kandidovao, Kolarević nije mogao da odgovori jer, kako je rekao, tražio je podatke o broju i strukturi zaposlenih u Drami, Baletu i Operi, da se upozna sa Statutom, ali te podatke nije dobio.

"Ne znam da kažem detalje o programu NP. Kao glumac igrao sam tu pre 20 godina, poznajem kulturu i pravce kuda se kreće pa sam svoj program pisao na osnovu onoga što znam. Za razliku od mnogih nisam nezadovoljan kulturnim životom u Srbiji, ima dobrih predstava dramskih, operskih i posebno baletskih", rekao je Kolarević.

Kao probleme u sistemu funkcionisanja nacionalnog teatra i zakonske probleme vezane za funkcionisanje ustanova kulture on je naveo da bi dobro došlo poslovanje na principu tržišta.

"Velika kočnica u radu je autoritativni sistem, nekome se sve može a privatnik kada dođe sa svojim novcem razmišlja šta sa tim programom umesto da ga prihvati oberučke. Takođe važan je ugovor, on bi bio rešenje za situaciju koju poznajem u Beogradskom dramskom pozorištu da glumac koji ima 40 godina nije odigrao nijednu ulogu a redovno prima platu, verovatno toga ima i u NP ali to bi trebalo da se reši zakonskom regulativom", rekao je Kolarević.

Na pitanje kakve saradnike bi voleo da ima na ključnim pozicijama u nacionalnom teatru on kaže da bi okosnica tima bili pravnik, ekonomista i menadžer a direktori sektora Drame, Opere i Baleta bi morali da budu mladi ljudi ispod 55 godina spremni da inovativno misle.

Đurović: "Moramo poštovati publiku"

Drugi kandidat, Božidar Ðurović, pozorišni reditelj i nekadašnji upravnik NP nije morao da odgovara na pitanje UO o poznavanju rada ustanove, organizacionoj strukturi i programu rada, ali je govorio o planu razvoja NP u organizaciono tehničkom i umetničkom segmentu.

Za Ðurovića je najvažniji timski rad, efikasna organizacija i planiranje. Posebno bi se radovao nastavku onoga što je započeo u prethodnom mandatu upravnika, završetku rekonstrukcije zgrade, međunarodnoj saradnji sa institucijama i svetski potvrđenim i priznatim umetnicima, poput Jiržija Mencla i Stafana Valdemara Holma i započete pregovore sa Milošem Formanom i drugim značajnim rediteljima, koreografima i operskim umetnicima.

Ðurović traži lojalnost svih zaposlenih prema kući koja je kulturna i obrazovna institucija od prvorazrednog nacionalnog značaja. Kaže, njegov program nije spisak lepih želja, problema ima ali oni se zajedničkim snagama mogu rešavati. Narodno pozorište je dužno da čuva i promoviše nesporne tradicionalne i nacionalne vrednosti ali i da prati aktuelne evropske i svetske tendencije, mora da bude otvoreno prema duhu vremena, smatra Ðurović.

Prema njegovom programu rada NP u narednom periodu, upravnik određuje globalnu repertoarsku politiku, koju usaglašava sa umetničkim direktorima sektora, kreativnim ljudima koji umeju da komuniciraju sa saradnicima i potom predlaže program UO koji odobrava njegovu realizaciju.

"Moramo svi da služimo probi, predstavi, poštovati publiku koja dolazi na predstavu zbog glumca, igrača ili pevača", istakao je Ðurović u svom programu.

Savić: Ansamblima je nužno podmlađivanje

Sadašnji v.d upravnik Dejan Savić treći je kandidat sa kojim je UO obavio razgovor. On je istakao da je 30 godina u kulturi i da dobro vidi probleme kojih i NP kao krovna institucija kulture u Srbiji, svakako ima.

Zakon o kulturi praktično ne postoji a veliki je problem i njegovo nesaglasje sa Zakonom o radu, prema njegovom mišljenju bilo bi nužno doneti zakon o Narodnom pozorištu da bi ono funkcionisalo na pravi način. U nacionalnom teatru ima 236 različitih zanimanja, stručnjaka za svoj posao.

"Ako hoćemo nekoga da primimo u umetničku instituciju sprovodimo audiciju, to zakon o Radu ne poznaje, zatim postoji realan problem odlaska u penziju baletskih igrača koji u određenim godinama više ne mogu da igraju onako kako to zahteva vrhunska scena, a mi se bavimo borbom da balet kao termin ne bude izbačen iz zakona o kulturi", rekao je Savić.

On je istakao da nacionalni teatar kao budžetska ustanova ima zabranu zapošljavanja, a ansamblima je nužno podmlađivanje, sve bi te zakonske probleme mogao da reši zakon o Narodnom pozorištu.

Savićev plan razvoja u umetničkom sektoru je inovacija, nužno je da se potraži nov izraz u Drami koji daje pečat ovoj ustanovi, dramski repertoar stvara sliku onoga što je Narodno pozorište.

"Narodno pozorište nije jedino pozorište u Srbiji i njegov program ne sme da bude ekstreman, naš zadatak je da se okrenemo novom izrazu, novom čitanju tekstova koji nastavljaju svetsku baštinu ali i novim autorima", rekao je on.