RAT SA FEMINISTKINJAMA: "Domaćica je najskuplji i najteži posao"

"Radila sam dugo i naporno kako bih donela novac kući i prehranjivala svoju porodicu", rekla je Ema Bartli, jedna od ispitanika.Ona zaključuje da je posao domaćice veoma težak i zahtevan, više nego ijedan drugi.

Istraživanje rađeno u Kancelariji za nacionalnu statistiku u Velikoj Britaniji pokazalo je da su mnoge žene svoj poslovni položaj definisale kao briga za porodicu i dom.

Ema je ispričala kako je provela samo jedan dan kada je morao da ostane kod kuće i sačuva svoju dvogodišnju ćerku, koja nije zbog prehlade tog dana nije išla u jaslice. "Dok sam radila kao pisac frilenser sa dužnostima jednog roditelja, mogu da kažem da znam kako je to biti majka koja ustaje sat vremena ranije nego obično da bi spremila ručak, stavila mašinu za pranje rublja i spremila dete za školu, u nadi da će za sebe naći minut - dva kvalitetnog vremena za sebe", priča ona. S druge strane,  morala je da se izbori za dobar stan u centru Londona kako bi olakšala život svima. Međutim, i pored mnogih feminističkih stavova, nekad se isusrećemo i sa mišljenjima onih žena koje rade pod pritiskom sa svih strana, njihove poruke da ne treba da rade već da ostanu kod kuće kako bi održavale porodični stub i vaspitale decu.

Kada je Ema zatrudnela, spočetka je želela da nastavi sa svojom karijerom, što je i radila prvih dana posle porođaja. Ali vrlo brzo je uvidela da je to apsolutno nemoguće. "Nisam mogla da obavljam bilo koju drugu aktivnost, čak ni telefonski poziv, a da me moja ćerka ne prekine jer zahteva konstantnu brigu i pažnju", priča Ema.Nju su u detinjtsvu učili da ima se poslu treba posvetiti do 30 godina, kada stupa jedina i najvažnija životna uloga - biti majka. To je drugi posao koji treba dobro da obavlja.

Kada je posle 10 meseci od porođaja prvi put unajmila bebisiterku, njen raspored je bio potpuno drugačiji, komotniji. Tada je odlučila da se vrati na posao, ali je ujedno imala i osećaje griže savesti.

Tada joj se na poslu ukazala jedinstvena prilika koja bi je u firmi pozicionirala mnogo više, znajući da je to najbolja ponuda koju je mogla dobiti u svojoj dugogodišnjoj karijeri.

"Setila sam se da bi to značilo da svaki dan treba posao da napistim u 5 popodne, što je bilo nemoguće jer sam s druge strane bila potrebna svojoj familiji", ispoveda se Ema i dodaje da ako bi htela da ima još jednu bebu za nekoliko godina, to bio ostala samo želja. Pošto je prošla oba kruga na razgovoru za taj projekat, bila je optimista, misleći da će sve to moći da ostvari - radi do 17h, dođe kući i završi sve kućne obaveze i od 19h ponovo na rad od kuće. Naravno, računala je na veliku pomoć svog supruga, ali ni to nije bilo dovoljno ni produktivno, kasnije je svhatila. Vrlo brzo je dobila "šut kartu" od svog šefa, savetujući joj da se opredeli za jedan od poslova - poslovna žena ili domačica.

Postala je svesna da posao majke i stuba familije je najzahtevniji i najskuplji posao koji neka žena može da obavlja. On iscrpljuje i mentalno i fizički, ali i finansijski. Ema je jedna od žena koja se zalaže da posao domaćice treba da se uvede kao rad koji je na istom nivou kao i onaj kancelarijski.