РАТ СА ФЕМИНИСТКИЊАМА: "Домаћица је најскупљи и најтежи посао"

"Радила сам дуго и напорно како бих донела новац кући и прехрањивала своју породицу", рекла је Ема Бартли, једна од испитаника.Она закључује да је посао домаћице веома тежак и захтеван, више него иједан други.

Истраживање рађено у Канцеларији за националну статистику у Великој Британији показало је да су многе жене свој пословни положај дефинисале као брига за породицу и дом.

Ема је испричала како је провела само један дан када је морао да остане код куће и сачува своју двогодишњу ћерку, која није због прехладе тог дана није ишла у јаслице. "Док сам радила као писац фриленсер са дужностима једног родитеља, могу да кажем да знам како је то бити мајка која устаје сат времена раније него обично да би спремила ручак, ставила машину за прање рубља и спремила дете за школу, у нади да ће за себе наћи минут - два квалитетног времена за себе", прича она. С друге стране,  морала је да се избори за добар стан у центру Лондона како би олакшала живот свима. Међутим, и поред многих феминистичких ставова, некад се исусрећемо и са мишљењима оних жена које раде под притиском са свих страна, њихове поруке да не треба да раде већ да остану код куће како би одржавале породични стуб и васпитале децу.

Када је Ема затруднела, спочетка је желела да настави са својом каријером, што је и радила првих дана после порођаја. Али врло брзо је увидела да је то апсолутно немогуће. "Нисам могла да обављам било коју другу активност, чак ни телефонски позив, а да ме моја ћерка не прекине јер захтева константну бригу и пажњу", прича Ема.Њу су у детињтсву учили да има се послу треба посветити до 30 година, када ступа једина и најважнија животна улога - бити мајка. То је други посао који треба добро да обавља.

Када је после 10 месеци од порођаја први пут унајмила бебиситерку, њен распоред је био потпуно другачији, комотнији. Тада је одлучила да се врати на посао, али је уједно имала и осећаје гриже савести.

Тада јој се на послу указала јединствена прилика која би је у фирми позиционирала много више, знајући да је то најбоља понуда коју је могла добити у својој дугогодишњој каријери.

"Сетила сам се да би то значило да сваки дан треба посао да напистим у 5 поподне, што је било немогуће јер сам с друге стране била потребна својој фамилији", исповеда се Ема и додаје да ако би хтела да има још једну бебу за неколико година, то био остала само жеља. Пошто је прошла оба круга на разговору за тај пројекат, била је оптимиста, мислећи да ће све то моћи да оствари - ради до 17х, дође кући и заврши све кућне обавезе и од 19х поново на рад од куће. Наравно, рачунала је на велику помоћ свог супруга, али ни то није било довољно ни продуктивно, касније је свхатила. Врло брзо је добила "шут карту" од свог шефа, саветујући јој да се определи за један од послова - пословна жена или домачица.

Постала је свесна да посао мајке и стуба фамилије је најзахтевнији и најскупљи посао који нека жена може да обавља. Он исцрпљује и ментално и физички, али и финансијски. Ема је једна од жена која се залаже да посао домаћице треба да се уведе као рад који је на истом нивоу као и онај канцеларијски.