RAZUMEM VOJVODO: Na današnji dan je rođen Stepa Stepanović - njegove reči i dalje odzvanjaju

Kada je završen krvoločni Prvi svetski rat, čitav svet se divio hrabrim Srbima. Najlepše bi bilo da nam se diivio zbog nekih mirnodopskih dela, ali kad je zla kob prekrila Balkan i vaskoliki svet - život se morao braniti, složno! Stranci su uglas iskazivali oduševljenje prema neustrašivoj, seljačkoj borbi. Feldmaršal Makenzen koji je komandovao juriše na Srbiju je rekao: "Ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije. Vi ste herojski narod, pun časti i ponosa, narod velike i sjajne budućnosti."

Francuski maršal Franše d'Epere je takođe hvalio: "Ko su ti junaci koji mogu da se podiče da su zaslužili jedno od najvećih odlikovanja na svetu? To su seljaci, skoro svi, to su Srbi tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi, to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva."

Ove slobodne seljake, neustrašive ratnike, predvodile su velike vojskovođe. Ne samo vojvode i generali, već i "obični" podoficiri. Jedan od najslavnijih predvodnika srpskog naroda bio je svakako Stepa Stepanović, vojvoda koji je predvodio malu, ali neustrašivu vojsku u pobedi na Austrougasrkim agresorom na Ceru. Rođen je na današnji dan 1856. u Kumodražu, nadomak Beograda.

Svi znaju čuvenu repliku iz filma "Marš na Drinu" na primedbu majora Kursule (Ljuba Tadić) da ga je oborio na ispitu jer je smatrao da će neprijatelj prvo napasti na Drini.

- Pa, eto, oni stvarno udariše preko Drine.

- Epa, eto, proći će i oni kao i ti na ispitu - odgovorio je resko Stepa.

Podsetimo se jednostavnih, vojničkih, direktnih i nedvosmislenih reči jednog od najvećih vojskovođa Srbije.

• Iz naroda sam ponikao. On me je načinio onim što jesam. Moram se pokoriti njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha!
• Vidite kako je teško ratovati protiv Švaba. Kad beži, nemož' ga stići! (o povlačenju Austrougara preko Drine)
• Drž'te bika za rogove! (tako je savetova svoje vojnike poučen poslovima na selu koje je obavljao kao dete)
• Savesna dužnost, jedna je od najslađih uspomena!
• Narod koji ima ovakvu vojsku, nikada ne može da propadne!
• Neka vas ime jedne od drugih nikada ne otuđi, jer vi ste krv jedne krvi i kost jedne kosti. Neka vas vera ne razdvaja, jer bog je samo jedan! (govor prilikom oslobađanja Sarajeva)
• Nemate šta da pišete. Sve što se uradilo, uradili su oficiri i vojnici moje armije. Oni su najviše doprineli da se neprijatelj potuče i zemlja oslobodi. Kad baš hoćete da nešto napišete za te engleske i francuske novine, napišite to." (odgovor na pitanje novinara o Cerskoj bici)
• "Tri hiljade! Pa znaju li oni koliki je to novac! Mangupi, oće državu da upropaste!" Tutnuo je penziju poštaru u ruke: "Momak, odmah to da im vratiš!" (kad mu je poštar doneo prvu penziju)
• Lako je čuvati svoje, ali se čovek poznaje po tome kako čuva tuđe.
• Neću da odgovaram na ta prebacivanja, jer bih time priznao da sam pogrešio. Sav moj rad stoji svakome na raspoloženju, pa neka vidi šta sam i zašto uradio. Lako je sada posle rata, kada je sve poznato, i ono što je neprijatelj mislio i radio i ceo raspored, praviti strategijske kombinacije i nalaziti šta bi bilo bolje. Istorija će svakoga postaviti na svoje mesto, pa i mene, i, ako nisam nešto dobro uradio, ona će to već žigosati i bez moje odbrane, kao što će i priznati i pored svih napada. (odgovor na prebacivanja, kako nije dobro delao za vreme Kumanovkse bitke)

U svojoj kući, u skromnoj i vojnički uređenoj sobi, Stepa je proživljavao poslednje dane. Bio je u bunilu, nije uzimao hranu, a priča se da su mu poslednje reči bile:

• "POĐITE NAPRED!"

Hiljade ljudi je došlo da se od njega oprosti i donosilo ljubičice - njih je Stepa najviše voleo. Kao da su bili spremni da uz vojničko "razumem đenerale" poslušaju Stepanovićev poslednji poziv u juriš!