РАЗУМЕМ ВОЈВОДО: На данашњи дан је рођен Степа Степановић - његове речи и даље одзвањају

Када је завршен крволочни Први светски рат, читав свет се дивио храбрим Србима. Најлепше би било да нам се диивио због неких мирнодопских дела, али кад је зла коб прекрила Балкан и васколики свет - живот се морао бранити, сложно! Странци су углас исказивали одушевљење према неустрашивој, сељачкој борби. Фелдмаршал Макензен који је командовао јурише на Србију је рекао: "Ја необично ценим и волим вас из Шумадије. Ви сте херојски народ, пун части и поноса, народ велике и сјајне будућности."

Француски маршал Франше д'Епере је такође хвалио: "Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно од највећих одликовања на свету? То су сељаци, скоро сви, то су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви, то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива."

Ове слободне сељаке, неустрашиве ратнике, предводиле су велике војсковође. Не само војводе и генерали, већ и "обични" подофицири. Један од најславнијих предводника српског народа био је свакако Степа Степановић, војвода који је предводио малу, али неустрашиву војску у победи на Аустроугасрким агресором на Церу. Рођен је на данашњи дан 1856. у Кумодражу, надомак Београда.

Сви знају чувену реплику из филма "Марш на Дрину" на примедбу мајора Курсуле (Љуба Тадић) да га је оборио на испиту јер је сматрао да ће непријатељ прво напасти на Дрини.

- Па, ето, они стварно ударише преко Дрине.

- Епа, ето, проћи ће и они као и ти на испиту - одговорио је реско Степа.

Подсетимо се једноставних, војничких, директних и недвосмислених речи једног од највећих војсковођа Србије.

• Из народа сам поникао. Он ме је начинио оним што јесам. Морам се покорити његовој вољи и служити му до последњег даха!
• Видите како је тешко ратовати против Шваба. Кад бежи, немож' га стићи! (о повлачењу Аустроугара преко Дрине)
• Drž'te бика за рогове! (тако је саветова своје војнике поучен пословима на селу које је обављао као дете)
• Савесна дужност, једна је од најслађих успомена!
• Народ који има овакву војску, никада не може да пропадне!
• Нека вас име једне од других никада не отуђи, јер ви сте крв једне крви и кост једне кости. Нека вас вера не раздваја, јер бог је само један! (говор приликом ослобађања Сарајева)
• Немате шта да пишете. Све што се урадило, урадили су официри и војници моје армије. Они су највише допринели да се непријатељ потуче и земља ослободи. Кад баш хоћете да нешто напишете за те енглеске и француске новине, напишите то." (одговор на питање новинара о Церској бици)
• "Три хиљаде! Па знају ли они колики је то новац! Мангупи, оће државу да упропасте!" Тутнуо је пензију поштару у руке: "Момак, одмах то да им вратиш!" (кад му је поштар донео прву пензију)
• Лако је чувати своје, али се човек познаје по томе како чува туђе.
• Нећу да одговарам на та пребацивања, јер бих тиме признао да сам погрешио. Сав мој рад стоји свакоме на расположењу, па нека види шта сам и зашто урадио. Лако је сада после рата, када је све познато, и оно што је непријатељ мислио и радио и цео распоред, правити стратегијске комбинације и налазити шта би било боље. Историја ће свакога поставити на своје место, па и мене, и, ако нисам нешто добро урадио, она ће то већ жигосати и без моје одбране, као што ће и признати и поред свих напада. (одговор на пребацивања, како није добро делао за време Кумановксе битке)

У својој кући, у скромној и војнички уређеној соби, Степа је проживљавао последње дане. Био је у бунилу, није узимао храну, а прича се да су му последње речи биле:

• "ПОЂИТЕ НАПРЕД!"

Хиљаде људи је дошло да се од њега опрости и доносило љубичице - њих је Степа највише волео. Као да су били спремни да уз војничко "разумем ђенерале" послушају Степановићев последњи позив у јуриш!