REŠENJE ZA IZBEGLICE: Australija poziva na VAZDUŠNE NAPADE protiv Islamske države
Australija je pozvala više evropskih zemalja da otpočnu vazdušne napade na ekstremističku grupu Islamska država u Siriji i Iraku, u cilju rešavanja eskalirajuće izbegličke krize koja je zahvatila evropski kontinent.
Ministarka spoljnih poslova Australije Džuli Bišop (59) ukazala je da su džihadisti odgovorni za to što stotine hiljada migranata beže u Evropu i da je neophodno proširenje koalicije koja se bori protiv Islamske države.
"Više od 40 odsto ljudi koji traže azil u Evropi su iz Sirije i potreban nam je jedinstven front kako bismo porazili terorističke organizacije koje izazivaju raseljavanje tolikog broja ljudi", rekla je ona u Sidneju.
Vazdušni napadi kao prepreka Islamskoj državi
Džuli Bišop je podsetila da 60 zemalja već na neki način pružaju podršku koaliciji koju predvode SAD, ali je naglasila da zemlje mogu i više toga da učine kad je reč o podršci vazdušnim napadima, koji se pokazuju kao efikasni u sprečavanju da Islamska država proglašava svojim teritorije suverenih vlada i sprovodi varvarsko nasilje.
"Zemlje koje se graniče sa Sirijom i Irakom, Liban, Jordan i druge, trpe teret miliona ljudi koji ulaze na njihove teroritorije bežeći iz svojih zemalja, a potom odlaze u Evropu. Zato smatram da Evropljani moraju da se angažuju u koalicionim vazdušnim udarima u Siriji i Iraku", istakla je Bišop u intervjuu "Australijskim novinama".
Samo nekoliko evropskih zemalja učestvuje u vazdušnim napadima na džihadiste, među kojima su Francuska i Britanija, kao deo koalicije zapadnih i arapskih država.
Australija u koalicionim akcijama učestvuje sa šest lovačkih aviona F/A 18 i dva aviona za podršku, baziranim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iako Kanbera bombarduje u Iraku, još nije uzela na nišan mete u Siriji, pozivajući se na pravne razloge, ali razmatra zahtev SAD da učestvuje u napadima i u toj zemlji.
Očekuje se da će ministri unutrašnjih poslova Evropske unije održati vanredni sastanak 14. septembra u Briselu posvećen eskalirajućoj migrantskoj krizi u Evropi.
Zvanični broj izbeglica iz ratom zahvaćenih područja koji dolaze do granica EU dostigao je skoro 340.000 u prvih sedam meseci ove godine, što je znatno više nego 123.500 koliko ih je registrovano u istom periodu 2014. godine. Ocenjuje se da je stvarni broj pristiglih bar duplo veći.
