RUSI NA HRANU, AMERI NA LEKARE: Na šta koji narod najviše troši?
Rusi najviše troše na hranu pa tek, potom, na alkohol, Amerikanci su rekorderi po izdacima za zdravstvo, Saudijci daju desetinu plate za nameštaj, a u Južnoj Koreji su šampioni po izdvajanjima za obrazovanje.
U poređenju sa njima, stanovnici EU predvode u troškarenju po restoranima, najskuplji krov nad glavom plaćaju Danci, na zdravlje najviše troše Nemci, Litvanci na alkohol i duvan, a Grci su na čelu EU po potrošnji za obrazovanje.
Da li postoji bliska veza između nacionalnosti i toga na šta su građani spremni da potroše najveći deo dohotka? Ovo pitanje postavljaju novinari časopisa "The Economist", nakon što su analizirali najnovije podatke Eurostata objavljene početkom godine pod naslovom "Evropska unija u svetu".
FAKULTETSKE DIPLOME SE KAČE O KLIN dok vas sa ovim zanimanjima čeka SIGURAN POSAO
U odeljku posvećenom potrošnji domaćinstava, Eurostat je objavio detaljne podatke o neto godišnjoj potrošnji u svih 28 članica ponaosob, dok je potrošnju dohotka na nivou EU poredio sa onom u zemljama članicama G20. Potrošnja dohotka posmatrana je po 11 kriterijuma, uključujući izdatke za stanovanje, komunalije, lečenje ali i rekreaciju, zabavu, komunikaciju i obrazovanje.
Kada se u dolarima porede evropski i novčanici „marke“ G20, odnosno kolika je visina raspoloživog dohotka, prosek EU 28 je oko 17 hiljada dolara po članu domaćinstva, uz napomenu da u siromašnijim članicama, poput Litvanije, raspoloživi dohodak ne prelazi 8 500 dolara per capita. To je skoro četiri puta manje od prosečnog dohotka kojim raspolažu stanovnici SAD (33 500 dolara), ali više nego u Rusiji, gde je taj iznos oko 6 000 dolara po članu domaćinstva, koliko iznose i prosečna mesečna primanja čim se pređe granica Sjedinjenih Država, odnosno u Meksiku.
Kome cvetaju ruže u pustinji?
Šta su prioriteti u potrošnji građana zemalja G20? Uprkos rasprostranjenom stereoptipu da žive „na votki“, Rusi najviše izdvoje za hranu, pa tek onda za alkohol i duvan. Amerikanci, hteli ne hteli, žive zdravije jer najviše novca moraju da potroše na zdravstvenu zaštitu na uštrb opijanja i duvana, dok Japanci – čak i uz tradicionalnu sklonost ka minimalizmu u kvadraturi i opremanju životnog prostora, nešto više od četvrtine dohotka izdvoje za stanarinu i komunalije. U Saudijskoj Arabiji proizvođačima nameštaja cvetaju ruže u pustinji, s obzirom na to da za njegovu nabavku građani u ovoj zemlji izdvajaju desetinu mesečnog prihoda. Istih 10 odsto Australijanci izdvajaju za rekreaciju, dok su građani Južne Koreje, izgleda, najpametniji: oni na obrazovanje troše 6,7 odsto raspoloživog mesečnog dohotka, što je najviše procentualno učešće među svim članicama G20.
I pored političkih, ekonomskih i kulturoloških razlika, zajedničko svima u G20 je da im najveći deo mesečnog dohotka „pojedu“ troškovi stanarine, komunalija i goriva. Na drugom mestu su izdaci za hranu, koji prosečan ruski dohodak opterećuju sa rekordnih 30,7 odsto, a indijski za tek koji procentni poen manje. Prevoz kao značajan trošak za domaćinstvo važna je potrošačka stavka u Meksiku, Indiji i Kanadi, dok se „šampionski“ prosečan dohodak u SAD ubrzano topi i na samu pomen zdravstvene zaštite, za koju Amerikanci izdvajaju rekordnih 20,9 odsto. Građani zemalja EU28, zato, kada pokriju troškove stanovanja, prevoza i rekreacije, najviše vole da odu u restoran – i za to svakoga meseca potroše 8,2 odsto dohotka, po čemu su ubedljivo vodeći na ovoj statističkoj listi.
ZBOGOM MORE: Ove godine Srbi neće moći da rade na CRNOGORSKOM PRIMORJU
Da li je bolje biti pijan nego obrazovan Evropljanin?
Kada se potrošnja EU28 posmatra na nivou zemalja članica, krov nad glavom najskuplje plaćaju Danci, koji izdvajaju 30,2 odsto dohotka za stanarinu, dok ih gotovo u stopu slede Francuzi i Nemci. Na pitanje šta bi moglo da bude zajedničko Bugarima, Britancima i Litvancima, tačan odgovor je da građani u sve tri zemlje troše oko 15 odsto prihoda na prevoz. Rešena je i misterija oko toga ko najviše jede u restoranima – to su Maltežani, koji tako mesečno potroše 17,9 odsto dohotka, a upkos prisilnoj štednji slede ih Španci i Grci, koji u restoranima ostavljaju 15 odsto mesečne zarade.
Ako se uobičajeno visoka potrošnja na stanarinu, komunalije i hranu u Evropskoj uniji stavi na stranu, visina udela dohotka koji se troši na ostale životne potrebe daleko je ujednačenija. U svih 28 članica EU, uglavnom se troši isti procenat dohotka na opremanje kuća i stanova, odeću i obuću i na zdravstvenu zaštitu (prema visini izdvajanja odskače samo Nemačka sa 5,2 odsto, dok Britanci u te svrhe troše simboličnih 1,5 odsto). Litvanija, međutim, drži neslavan rekord u potrošnji na alkohol i duvan (7,2 odsto dohotka), dok istovremeno njeni građani najmanje izdvajaju za obrazovanje među svim članicama EU – tek 0,5 odsto. Grci za obrazovanje izdvajaju četiri puta više i po tim izdacima su evropski prvaci. Imajući u vidu da su upravo oni, a ne Litvanci, gorući ekonomski problem u Evropskoj uniji, nameće se pitanje da li nešto nije u redu sa grčkim obrazovanjem ili sa tvrdnjom da je profit u savremenoj ekonomiji isključivo zasnovan na znanju?
