РУСИ НА ХРАНУ, АМЕРИ НА ЛЕКАРЕ: На шта који народ највише троши?

У поређењу са њима, становници ЕУ предводе у трошкарењу по ресторанима, најскупљи кров над главом плаћају Данци, на здравље највише троше Немци, Литванци на алкохол и дуван, а Грци су на челу ЕУ по потрошњи за образовање.

Да ли постоји блиска веза између националности и тога на шта су грађани спремни да потроше највећи део дохотка? Ово питање постављају новинари часописа "The Ецономист", након што су анализирали најновије податке Еуростата објављене почетком године под насловом "Европска унија у свету".

ФАКУЛТЕТСКЕ ДИПЛОМЕ СЕ КАЧЕ О КЛИН док вас са овим занимањима чека СИГУРАН ПОСАО

У одељку посвећеном потрошњи домаћинстава, Еуростат је објавио детаљне податке о нето годишњој потрошњи у свих 28 чланица понаособ, док је потрошњу дохотка на нивоу ЕУ поредио са оном у земљама чланицама Г20. Потрошња дохотка посматрана је по 11 критеријума, укључујући издатке за становање, комуналије, лечење али и рекреацију, забаву, комуникацију и образовање.

Када се у доларима пореде европски и новчаници „марке“ Г20, односно колика је висина расположивог дохотка, просек ЕУ 28 је око 17 хиљада долара по члану домаћинства, уз напомену да у сиромашнијим чланицама, попут Литваније, расположиви доходак не прелази 8 500 долара пер цапита. То је скоро четири пута мање од просечног дохотка којим располажу становници САД (33 500 долара), али више него у Русији, где је тај износ око 6 000 долара по члану домаћинства, колико износе и просечна месечна примања чим се пређе граница Сједињених Држава, односно у Мексику.

Коме цветају руже у пустињи?

Шта су приоритети у потрошњи грађана земаља Г20? Упркос распрострањеном стереоптипу да живе „на вотки“, Руси највише издвоје за храну, па тек онда за алкохол и дуван. Американци, хтели не хтели, живе здравије јер највише новца морају да потроше на здравствену заштиту на уштрб опијања и дувана, док Јапанци – чак и уз традиционалну склоност ка минимализму у квадратури и опремању животног простора, нешто више од четвртине дохотка издвоје за станарину и комуналије. У Саудијској Арабији произвођачима намештаја цветају руже у пустињи, с обзиром на то да за његову набавку грађани у овој земљи издвајају десетину месечног прихода. Истих 10 одсто Аустралијанци издвајају за рекреацију, док су грађани Јужне Кореје, изгледа, најпаметнији: они на образовање троше 6,7 одсто расположивог месечног дохотка, што је највише процентуално учешће међу свим чланицама Г20.

И поред политичких, економских и културолошких разлика, заједничко свима у Г20 је да им највећи део месечног дохотка „поједу“ трошкови станарине, комуналија и горива. На другом месту су издаци за храну, који просечан руски доходак оптерећују са рекордних 30,7 одсто, а индијски за тек који процентни поен мање. Превоз као значајан трошак за домаћинство важна је потрошачка ставка у Мексику, Индији и Канади, док се „шампионски“ просечан доходак у САД убрзано топи и на саму помен здравствене заштите, за коју Американци издвајају рекордних 20,9 одсто. Грађани земаља ЕУ28, зато, када покрију трошкове становања, превоза и рекреације, највише воле да оду у ресторан – и за то свакога месеца потроше 8,2 одсто дохотка, по чему су убедљиво водећи на овој статистичкој листи.

ЗБОГОМ МОРЕ: Ове године Срби неће моћи да раде на ЦРНОГОРСКОМ ПРИМОРЈУ

Да ли је боље бити пијан него образован Европљанин?

Када се потрошња ЕУ28 посматра на нивоу земаља чланица, кров над главом најскупље плаћају Данци, који издвајају 30,2 одсто дохотка за станарину, док их готово у стопу следе Французи и Немци. На питање шта би могло да буде заједничко Бугарима, Британцима и Литванцима, тачан одговор је да грађани у све три земље троше око 15 одсто прихода на превоз. Решена је и мистерија око тога ко највише једе у ресторанима – то су Малтежани, који тако месечно потроше 17,9 одсто дохотка, а упкос присилној штедњи следе их Шпанци и Грци, који у ресторанима остављају 15 одсто месечне зараде.

Ако се уобичајено висока потрошња на станарину, комуналије и храну у Европској унији стави на страну, висина удела дохотка који се троши на остале животне потребе далеко је уједначенија. У свих 28 чланица ЕУ, углавном се троши исти проценат дохотка на опремање кућа и станова, одећу и обућу и на здравствену заштиту (према висини издвајања одскаче само Немачка са 5,2 одсто, док Британци у те сврхе троше симболичних 1,5 одсто). Литванија, међутим, држи неславан рекорд у потрошњи на алкохол и дуван (7,2 одсто дохотка), док истовремено њени грађани најмање издвајају за образовање међу свим чланицама ЕУ – тек 0,5 одсто. Грци за образовање издвајају четири пута више и по тим издацима су европски прваци. Имајући у виду да су управо они, а не Литванци, горући економски проблем у Европској унији, намеће се питање да ли нешто није у реду са грчким образовањем или са тврдњом да је профит у савременој економији искључиво заснован на знању?