RUSKI EMBARGO: Ko će profitirati, ko najviše gubi?

Krenimo od gubitaša u ovoj priči - a kao parametar uzmimo vrednost hrane izvezene u Rusiju 2013.

1. Norveška 1,158 milijarde dolara

2. Poljska 1,122 milijarde dolara

3. SAD 838 miliona dolara

4./5. Španija/Holandija 794 miliona dolara

6. Nemačka 781 milion dolara

7. Danska 540 miliona dolara

8. Francuska 423 miliona dolara

9. Kanada 373 miliona dolara

10. Finska 361 milion dolara

Svaki dan trajanje zabrane uvoza prehrambenih proizvoda iz ovih zemalja u Rusiju, znači ogromne gubitke za pomenute zemlje. Zato EU ne isključuje ni tužbu protiv Rusije pred STO, jer kako je izračunala ruska agencija Itar Tass mera u trajanju godinu dana odnosi se na proizvode vredne 9,1 milijardu dolara, a 6,5 milijardi dolara, prema podacima za 2013. izvozile su zemlje EU.

A što se tiče zemalja koje bi mogle da profitiraju od ove odluke, najviše se pominje Brazil i njegova mesna industrija.

Fransisko Tura, predsednik Udruženja brazilskih proizvođača mesa, tvrdi za rusku agenciju Itar-Tas da će farme živine u južnoameričkoj državi bez problema moći da podmire potrebe tržišta Rusije.

- Brazilski kapaciteti omogućavaju snabdevanje dodatnom količinom od 150.000 tona piletine Rusiji čime bi u potpunosti bila pokrivena američka kvota. Tih 150.000 tona mogu da budu brazilske - kaže Tura i dodaje da je ruska veterinarska kontrola nedavno izdala dozvolu za 20 proizvođača pilećeg mesa u Brazilu da uđu na rusko tržište.

Nikolaj Fjodorov, ministar poljoprivrede Rusije, kazao je Rojtersu da bi pored Brazila u novim okolnostima povećeanje uvoza hrane moglo da usledi i sa Novog Zelanda, koji se takođe nije našao na udaru dekreta predsednika Vladimira Putina i mogao bi da Rusiji obezbedi velike količine sira. Pored ovih dalekih prekookeanskih opcija, Putin radi na pronalasku zamene evropskim i američkim proizvodima i u neposrednom susedstvu, ali i drugim zemljama među kojima se pominje i  Srbija.