Obeleženo 100 godina od rođenja Branka Ćopića (FOTO)
Stihovima je doprineo vojsci više nego njene divizije.
Srpska akademija nauka i umetnosti danas je u svojoj svečanoj sali obeležila sto godina od rođenja akademika, pisca i pesnika Branka Ćopića (1915-1984).
Ćopić je ostao upamćen kao plodan pisac izuzetne popularnosti, sa velikim tiražima. Dela su mu prevedena i objavljena na više od 30 jezika.
Akademik Svetozar Koljević, Ćopićev zemljak i predsedavajući skupa, pozvao je prof. dr Vladu Kostića, predsednika SANU da održi govor o velikanu srpske književnosti.
Kostić je Ćopića predstavio ne kao književni istoričar i kritičar, već evocirajući uspomene na odgajanje sina uz Ćopićeve priče.
- Moj sin je bio u početnim razredima osnovne škole i pred spavanje je od "brutalnih" roditelja bio primoravan da čita svoje prve knjige, a jedna od njih je definitivno bila ''Magareće godine'' ili ''Orlovi rano lete" - rekao je Kostić.
On je dodao da se iz sinovljeve sobe naizmenično moglo čuti zacenjivanje od zdravog smeha i nešto ređe prigušeno ridanje.
- Bilo nam je jasno da smo dete predali u ruke mađioničaru koji je preklapao i prožimao reči i emocije, izazivajući sve valere osećanja od radosti do tuge, koje mi, njegovi roditelji, ni pre ni kasnije, nikada nismo uspeli da izazovemo - konstatovao je predsednik SANU.
Pogledajte sledeći video u kojem se Ćopić na zanimljiv način obraća publici.
Predsednik SANU ocenio je da se "Ćopić sa neizrecivom lakoćom igrao između polova epske rezolutnosti i lirske zbunjenosti i u tom poigravanju držao se etičkih aksioma poput ovoga: nema u čovjeku ni Vlaha ni Turčina, postoji samo golema ljudska bijeda i nevolja, jednako i vlaška i turska".
Akademik i pesnik Matija Bećković podsetio je da se SANU nekad poklonio Ćopiću pre nego što je postao njen član jer ga je nagradila za zbirku pripovedaka kad je imao 25 godina i bio student filozofije. Ćopić je do Drugog svetskog rata objavio tri knjige pripovedaka, a u "Politici" štampao 125 kratkih priča, od čega je, kako sam kaže i živeo.
- U rat je otišao kao pripovedač na glasu, a iz rata izašao kao školski pisac i školski primer pisca, koji je sav svoj kolosalni književni dar priložio borbi za pravdu i slobodu i stekao toliku popularnost, da se činilo kako je svojim stihovima više doprineo pobedničkoj vojsci, nego sve njene divizije - kazao je Bećković.
- Ćopić je važio za seoskog pripovedača, pa i seljaka, a nije bio ni jedno ni drugo. Šta je bio, tajna je u njemu duboko zakopana, da je možda ni sam nikad nije otkrio - naglasio je Bećković.
On je prepoznao da je Ćopić pre svog samoubistva predosećao da se spremaju neka strašna i teška vremena, a tim njegovim strahovima je pripisao moto koji je stavio na knjigu Osma ofanziva: "Hoće li sloboda umeti da peva/kao što što su sužnji pevali o njoj?"
- Njegovi književni junaci su ga nadživeli i posle njega postradali, rasejali se i poskitali, a pisac je umakao ali su stigli da mu ekrazitom raznesu bronzanu glavu - nastavio je pesnik.
- Svak se brani svojim oružjem a još nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmejane zore i tužne sutone. Umetnost je još uvek jedino preostalo nepobedivo oružje kojim se odbranio i Branko Ćopić - zaključio je svoju besedu akademik Bećković.
Akademik Svetozar Koljević je svoj esej u čast Ćopića nazvao "Ćopićev rekvijem patrijarhalnoj kulturi" u kome je objasnio da se takve ocene daju u novije vreme, a suština joj je: kult prirode, dobronamerna neposrednost i porodična privrženost kojoj je Ćopić dodao i ozarenja dečjeg sveta.
Prema rečima Koljevića, Ćopićevi bajkoviti patrijarhalni pejzaži progovaraju i u drugačijim jezicima u kojima se metafobički povampiruju i u naše vreme pokazujući do koje mere je ta patrijalhalnost i danas aktuelna.
- Da li je čudno ili neizbežno što se Ćopićev oproštaj sa ideologijom, koja je obeležila njegov život kao zanos, kao stvaralački podsticaj, kao pretnja, osujećenje i razočarenje, često čita kao humoristička proza - zapitao se Koljević i dodao da je Ćopić i sam primetio da humorom leči i svoje i tuđe rane, spasava čoveka i tuguje nad njim.
Odlomke iz Ćopićeve "Bašte sljezove boje" i neke od najlepših pesama poput "Mala moja iz Bosanske krupe" ili "Na cesti Petrovačkoj", govorio je dramski umetnik Vojislav Brajević, a zatim je prikazan dokumentarni film iz 1973. u kome je Ćopić evocirao prve školske dane sa puno šala i smeha.
Pogledajte jednu Ćopićevu dugodovštinu iz školske klupe:
Pročitajte i:
