Treći irački rat je počeo! (FOTO)

Mosul je drugi po veličini grad Iraka. To je napredan politički i ekonomski centar sunitske zajednice u zemlji. Ali ipak, u roku od samo nekoliko dana (između 6. i 9. juna) grad od 1,8 miliona ljudi su pregazile snage Islamske Države Iraka i Levanta (ISIL), bivši saveznici Al Kaide koji su presekli sve veze sa ovom organzacijom da bi vodili sopstveni rat koji je sada opasno blizu da ostvari njihove snove o kalifatu koji se proteže od mediteranske obale Libana do Zagros planina u Iranu. Događaji iz Mosula se sada ponavljaju u desetinama drugih gradova širom severnih delova Iraka koji su potpali pod kontrolu ove grupe.

Ali kako je ISIL ostvario ovaj “puč”?

Iz sigurne baze u Siriji, u Raka provinciji, ISIL je pažljivo pripremio operacije u Mosulu i nizu drugih gradova, kao početni deo ovogodišnje Ramazanske ofanzive, uvrnute godišnje tradicije u Iraku koja datira iz 2003. godine, vremenski usklađene da ide paralelno sa islamskim svetim mesecom, koji obuhvata veći deo jula ove godine.

Fenomenalno, medijski ispraćeno, preuzimanje Faludže od strane ISIL snaga u januaru 2014. godine bilo je čist oportunizam, koji je iskoristio niz pogrešnih koraka iračke vlade u regionu. Ali napad na Mosul je nameran i proračunat pokušaj da se dovede do pada vlade u severnom Iraku i ostavi islamsku grupu kao jedinog igrača u gradu. Do sada, ISIL je uspešan u svojoj nameri.

Slaba kontrola iračka vlade nad Džazirom (sirijsko-iračke pustinje između reka Tigar i Eufrat), dao je pokretu šansu da prebaci na stotine boraca iz Iraka i Sirije u bitku za Mosul. Čak i sa tom prednošću, broj napadača ISIL grupe nije bio veliki. Po različitim procenama, njihov broj je bio između 400 i 800 boraca. Taktika iznenađenja i agresivnost napada, bili su dovoljni da sruše moral paravojnih policijskih i vojnih snaga Iraka u Mosulu, u samo tri dana teških borbi. ISIL je napao i porazio državnu silu Iraka koja je bila 15 puta njihove veličine. Razmislite malo o tome!

Očajni trka za kontrolu Mosula je počela. Iračka vlada nema drugog izbora nego da pokuša da oslobodi Mosul, zbog njegovog simboličkog i geografskog značaja. Sa uzdrmanom vojskom koja se  okuplja nedaleko Tadžija, baze u predgrađu Bagdada na oko 200 km južno od Mosula, kontraofanziva vlade će definitivno biti spora. Uz to, ISIL ima šansu da izazove toliko problema da Bagdad neće moći da skupi snage za povratak Mosula mesecima.

Dok ISIL maršira ka Bagdadu, da li Vašington može priuštiti da sedi po strani, pita se FP?

U nastojanju da zbace Bašara Al Asada, Sjedinjene Države bile su primorane da hodaju po tankoj liniji sa džihadističkim grupama u Siriji. ISIL je potvrđen kao teroristički pokret od strane SAD tek u februaru 2014. godine ali iako možda postoji strateški izgovor u korišćenju tvrdokornih islamističkih militanata u Siriji, u Iraku je stvar jasna: ISIL pobeđuje u ratu i moraju biti zaustavljeni!

Vašington mora da deluje ako SAD želi da zaustavi da ISIL postane jedina kohezivna vojna i politička snaga u sunitskim delovima Iraka. Osama al-Nudžafi, predsednik parlamenta Iraka, zahteva veću vojnu podršku SAD za Mosul, na osnovu Strateškog sporazuma Sjedinjenih Država i Iraka iz 2011. godine, ugovorom koji reguliše odnose između dve zemlje. Iza zatvorenih vrata, međutim, iračka vlada uporno traži američke vazdušne napade na ISIS duž sirijske granice i periferija iračkih gradova, koji služe kao podloga za napade. Za američku administraciju to je ipak previše. Umesto toga, vlada SAD se angažuje diplomatski, koristeći svoje dobre usluge da usmeri iračke frakcije ka nacionalnom pomirenju, koje bi moglo dati sunitskim Arapima mogućnost nenasilnog rešavanja njihovih problema i žalbi povodom diskriminacije od strane šiitske vlade.

Izgleda da je Obamina administracija rešena da ispoštuje svoju kampanju obećanja da će okončati ratove kao i ogromno vojno prisustvo na Bliskom istoku. Međutim, ako je Iraku ikada bila potrebna pomoć SAD, onda je to danas, jer ako se Irak raspadne kao država, posledice po i onako trusni region, mogu biti katastrofalne.