Трећи ирачки рат је почео! (ФОТО)

Мосул је други по величини град Ирака. То је напредан политички и економски центар сунитске заједнице у земљи. Али ипак, у року од само неколико дана (између 6. и 9. јуна) град од 1,8 милиона људи су прегазиле снаге Исламске Државе Ирака и Леванта (ИСИЛ), бивши савезници Ал Каиде који су пресекли све везе са овом органзацијом да би водили сопствени рат који је сада опасно близу да оствари њихове снове о калифату који се протеже од медитеранске обале Либана до Загрос планина у Ирану. Догађаји из Мосула се сада понављају у десетинама других градова широм северних делова Ирака који су потпали под контролу ове групе.

Али како је ИСИЛ остварио овај “пуч”?

Из сигурне базе у Сирији, у Рака провинцији, ИСИЛ је пажљиво припремио операције у Мосулу и низу других градова, као почетни део овогодишње Рамазанске офанзиве, уврнуте годишње традиције у Ираку која датира из 2003. године, временски усклађене да иде паралелно са исламским светим месецом, који обухвата већи део јула ове године.

Феноменално, медијски испраћено, преузимање Фалуџе од стране ИСИЛ снага у јануару 2014. године било је чист опортунизам, који је искористио низ погрешних корака ирачке владе у региону. Али напад на Мосул је намеран и прорачунат покушај да се доведе до пада владе у северном Ираку и остави исламску групу као јединог играча у граду. До сада, ИСИЛ је успешан у својој намери.

Слаба контрола ирачка владе над Џазиром (сиријско-ирачке пустиње између река Тигар и Еуфрат), дао је покрету шансу да пребаци на стотине бораца из Ирака и Сирије у битку за Мосул. Чак и са том предношћу, број нападача ИСИЛ групе није био велики. По различитим проценама, њихов број је био између 400 и 800 бораца. Тактика изненађења и агресивност напада, били су довољни да сруше морал паравојних полицијских и војних снага Ирака у Мосулу, у само три дана тешких борби. ИСИЛ је напао и поразио државну силу Ирака која је била 15 пута њихове величине. Размислите мало о томе!

Очајни трка за контролу Мосула је почела. Ирачка влада нема другог избора него да покуша да ослободи Мосул, због његовог симболичког и географског значаја. Са уздрманом војском која се  окупља недалеко Таџија, базе у предграђу Багдада на око 200 км јужно од Мосула, контраофанзива владе ће дефинитивно бити спора. Уз то, ИСИЛ има шансу да изазове толико проблема да Багдад неће моћи да скупи снаге за повратак Мосула месецима.

Док ИСИЛ маршира ка Багдаду, да ли Вашингтон може приуштити да седи по страни, пита се ФП?

У настојању да збаце Башара Ал Асада, Сједињене Државе биле су приморане да ходају по танкој линији са џихадистичким групама у Сирији. ИСИЛ је потврђен као терористички покрет од стране САД тек у фебруару 2014. године али иако можда постоји стратешки изговор у коришћењу тврдокорних исламистичких милитаната у Сирији, у Ираку је ствар јасна: ИСИЛ побеђује у рату и морају бити заустављени!

Вашингтон мора да делује ако САД жели да заустави да ИСИЛ постане једина кохезивна војна и политичка снага у сунитским деловима Ирака. Осама ал-Нуџафи, председник парламента Ирака, захтева већу војну подршку САД за Мосул, на основу Стратешког споразума Сједињених Држава и Ирака из 2011. године, уговором који регулише односе између две земље. Иза затворених врата, међутим, ирачка влада упорно тражи америчке ваздушне нападе на ИСИС дуж сиријске границе и периферија ирачких градова, који служе као подлога за нападе. За америчку администрацију то је ипак превише. Уместо тога, влада САД се ангажује дипломатски, користећи своје добре услуге да усмери ирачке фракције ка националном помирењу, које би могло дати сунитским Арапима могућност ненасилног решавања њихових проблема и жалби поводом дискриминације од стране шиитске владе.

Изгледа да је Обамина администрација решена да испоштује своју кампању обећања да ће окончати ратове као и огромно војно присуство на Блиском истоку. Међутим, ако је Ираку икада била потребна помоћ САД, онда је то данас, јер ако се Ирак распадне као држава, последице по и онако трусни регион, могу бити катастрофалне.