U porastu broj muškaraca žrtava trgovine ljudima
BEOGRAD - Seksualna eksploatacija je prošle godine bila najzastupljeniji oblik trgovine ljudima u Srbiji, a među žrtvama prednjačile su pripadnice ženskog pola, izjavila je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić, istakavši da se broj muškaraca koje su žrtve trgovine povećava.
Ona je na konferenciji "Socijalna zaštita i prevencija trgovine ljudima" u Beogradu dodala da se vremenom broj žrtava povećava i menjaju karakteristike. Prema njenim rečima, na takve tendencije ukazuju podaci u prvih šest meseci ove godine, gde radna eksploatacija predstavlja dominantan oblik trgovine ljudima, a broj muškaraca koji su žrtve trgovine ljudima je povećan.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović istakla je da prilikom rešavanja problema trgovine ljudima fokus ne treba da bude samo na reintegraciji žrtava, već i na socijalnim potrebama ranjivih društvenih grupa.
Paunović je objasnila da je kroz projekat "Socijalna zaštita i prevencija trgovine ljudima", koju ta kancelarija sprovodi u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (Deutsće Gesellsćaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH - GIZ), ta kancelarija nastojala da utiče na povećanje kapaciteta na lokalnom nivou za pružanje podrške osobama koje su u riziku ili žrtve trgovine ljudima.
Ona je naglasila da je država Srbija napravila niz važnih koraka ka prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima.
Nacionalni pravni okvir u oblasti borbe protiv trgovine ljudima je razvijen u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije, rekla je Paunović i podsetila da je Srbija 2009. ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, i da u tom smislu ima obavezu kao država da poštuje i sprovodimo odredbe koje se odnose na prevenciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Ciljevi za koje su se opredelili GIZ i Kancelarija za ljudska i manjinska prava realizovani su kroz podršku nacionalnom nivou u jačanju socijalnih struktura, pomoć u iznalaženju sistemskih rešenja i kreiranju socijalne politike, decentralizovanim mehanizmima pružanja socijalnih usluga na regionalnom, lokalnom i opštinskom nivou.
Takođe to je učinjeno kroz uspostavljanje direktnih mera podrške za unapređenje društvene inkluzije osoba pogođenih trgovinom ljudima, kao i kroz uspostavljanje mehanizmama saradnje u pogledu socijalne zaštite osetljivih grupa i unapređeni mehanizmi pružanja socijalnih usluga.
