У порасту број мушкараца жртава трговине људима
БЕОГРАД - Сексуална експлоатација је прошле године била најзаступљенији облик трговине људима у Србији, а међу жртвама предњачиле су припаднице женског пола, изјавила је директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Сања Кљајић, истакавши да се број мушкараца које су жртве трговине повећава.
Она је на конференцији "Социјална заштита и превенција трговине људима" у Београду додала да се временом број жртава повећава и мењају карактеристике. Према њеним речима, на такве тенденције указују подаци у првих шест месеци ове године, где радна експлоатација представља доминантан облик трговине људима, а број мушкараца који су жртве трговине људима је повећан.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истакла је да приликом решавања проблема трговине људима фокус не треба да буде само на реинтеграцији жртава, већ и на социјалним потребама рањивих друштвених група.
Пауновић је објаснила да је кроз пројекат "Социјална заштита и превенција трговине људима", коју та канцеларија спроводи у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу (Деутсће Gesellsćaft für Интернатионале Zusammenarbeit GmbH - ГИЗ), та канцеларија настојала да утиче на повећање капацитета на локалном нивоу за пружање подршке особама које су у ризику или жртве трговине људима.
Она је нагласила да је држава Србија направила низ важних корака ка превенцији и сузбијању трговине људима.
Национални правни оквир у области борбе против трговине људима је развијен у складу са међународним обавезама Републике Србије, рекла је Пауновић и подсетила да је Србија 2009. ратификовала Конвенцију Савета Европе за борбу против трговине људима, и да у том смислу има обавезу као држава да поштује и спроводимо одредбе које се односе на превенцију и заштиту жртава трговине људима.
Циљеви за које су се определили ГИЗ и Канцеларија за људска и мањинска права реализовани су кроз подршку националном нивоу у јачању социјалних структура, помоћ у изналажењу системских решења и креирању социјалне политике, децентрализованим механизмима пружања социјалних услуга на регионалном, локалном и општинском нивоу.
Такође то је учињено кроз успостављање директних мера подршке за унапређење друштвене инклузије особа погођених трговином људима, као и кроз успостављање механизмама сарадње у погледу социјалне заштите осетљивих група и унапређени механизми пружања социјалних услуга.
