UPOZORENJE STRUČNJAKA: Ako želite da vam dete bude zdravo, OVAJ KORAK je nezaobilazan
Ukoliko roditelji preskoče ovaj stepen zaštite svog deteta, ono zauvek ostaje osetljivo i u velikoj opasnosti, ocenjuje prim. dr Predrag Kon.
Jedan od prvih koraka u brizi o zdravlju deteta je kada dođe vreme za imunizaciju. U trenutku kada se svaki novopečeni roditelj pod utiskom poruka koje šalju protivnici vakcinacije pita da li da vakciniše svoje dete, potrudili smo se da odgovorimo na pitanje može li dete bez imunizacije biti bezbedno i zdravo, odnosno da li su tačne tvrdnje da zdrava, pravilna ishrana i bolji uslovi života u savremenom svetu mogu zameniti vakcinaciju.
Načelnik Jedinice za imunizaciju pri Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd prim. dr Predrag Kon ističe da ne postoji alternativan način zaštite za decu koja nisu vakcinisana i da svako ko drugačije kaže govori neistinu.
''Nevakcinisano dete celog života ostaje nezaštićeno od zaraznih bolesti protiv kojih se nije vakcinisalo, a ne samo dok je dete. Naknadno neće biti moguće da bude obuhvaćeno imunizacijom, pa će u slučaju pojave epidemije, kao odrasla osoba pitati upravo svoje roditlje da li je vakcinisano i zašto nije. Rizik od imunizacije je mali (1:100.000 do 1:1.000.000) u odnosu na doživotnu osetljivost koja podrazumeva smrtni ishod prilikom obolevanja - od 1:10 kod difterije do 1:1.000 kod malih boginja. Autizam se ne može povezivati sa imunizacijom, jer su sva dosadašnja naučna istraživanja to odbacila. Dete koje nije vakcinisano u trenutnoj epidemiološkoj situaciji nije u velikoj opasnosti jer se i dalje sprovodi masovna imunizacija. Međutim, ukoliko se održi trend smanjenja vakcinisanosti, sigurno će za nekih 5 do 10 godina biti u velikom riziku da oboli, kada ili ako se pojave epidemije ovih bolesti'', upozorava Kon.
RAZVIJENE ZEMLJE UKIDAJU VAKCINACIJU PROTIV TUBERKULOZE, U SRBIJI TO I DALJE NEMOGUĆE
Komentarišući stav boraca protiv vakcina da je suzbijanje bolesti posledica poboljšanja životnih uslova, a ne vakcinacije, Kon potvrđuje da je to tačno kada je reč o tuberkolozi, kao i da je sanitacija smanjila uslove za prenošenje crevnih bolesti.
''Ipak, bolesti kao što su difterija, veliki kašalj, male boginje, rubeola i zauške, pa i dečija paraliza, postojale bi i održavale se u masovnim epidemijama, jer bez imuniteta protiv zaraznih bolesti ostaje osetljivost i zavisi od toga da li će osoba u životu doći u kontakt sa nekim od uzročnika ovih bolesti. Kod tuberkuloze mnogo zavisi od toga da li postoji nosilac bacila tuberkuloze u blizini osetljive osobe. Danas se pravovremenim lečenjem pod kontrolom i boljim uslovima stanovanja smanjuje mogućnost da se bacil tuberkuloze prenosi, ali je jasno da to ne važi za sve sredine. Zaštita od tetanusa podrazumeva ličnu zaštitu od tetanusa koji može nastati kada su rane uprljane zemljom i nema veze sa poboljšanjem uslova života. Tetanus nije bolest koja se prenosi sa jedne osobe na drugu. Najveći broj visoko razvijenih zemalja je ukinuo vakcinaciju protiv tuberkuloze iz svojih programa. I dalje postoji mišljenje da se to ne može učiniti u Srbiji'', kaže Kon i dodaje da je moguće da će u budućnosti i u našoj zemljii ova vakcina biti ukinuta, kao što s druge strane postoji potpuni konsenzus da je potrebno uvesti vakcinaciju protiv pneumokoknih infekcija.
BROJ NEVAKCINISANE DECE U BEOGRADU
Prema informacijama iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, uočava se da se iz godine u godinu za vakcinaciju planira 1.000 do 1.500 dece manje nego što se stvarno rodi u Beogradu, odnosno još dodatnih oko 1.000 mališana koji se rode u Beogradu, ali nisu sa boravkom iz Beograda.
''Ova deca ni na koji način ne postoje u sistemu praćenja imunizacije niti su imunizovana. Kada se posmatra sprovedena vakcinacija u odnosu na plan za teritoriju Beograda, vidi se konstatno opadanje obuhvata vakcinacijom, ali nejednako za sve vakcine. Najmanji je pad kada je reč o vakcinaciji protiv tuberkuloze, dečije paralize, difterije, tetanusa i velikog kašlja, gde se vakcinisanost u prvoj godini i dalje održava oko 95 ili preko 95 odsto. Međutim, osipanje u vakcinisanosti se prati sa uzrastom, kad deca dođu u uzrast za revakcinaciju u završnoj godini osnovne škole - u pojedinim godinama u Beogradu obuhvat je bio i 60 odsto. Znatno smanjen obuhvat vakcinacijom protiv MMR dogodio se 2014. godine u Beogradu i bio je 80,4 odsto. Kada znamo da se prosečno godišnje rodi oko 18-19.000 dece u Beogradu, dolazimo do podatka da je u trenutnom preseku najmanje 10.500-11.000. odnosno najviše 30.000-30.500 dece, ili nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano, odnosno oko 3.500 nije primilo sve vakcine u drugoj godini života, oko 2.500 u 7. godini života i oko 3.500 u 14. godini, čemu treba dodati oko 1.000-1.500 dece koja nisu u sistemu praćenja na godišnjem nivou, što za uzrast do 14 godina čini još dodatnih 14.000–21.000 dece'', navodi Kon.
APEL RODITELJIMA: Strah je bezrazložan!
Kon apeluje na roditelje da vakcinišu svoju decu i kaže da je verovanje u nepotrebnost vakcinacije zabluda i pogrešno ubeđenje koje su prouzrokovali mediji i antivakcinalni sajtovi.
''Poznato je da se roditelji današnje dece prvo informišu preko interneta i elektronskih medija, pa ih dominacija antivakcinalnih poruka mnogo brine i nepotrebno se plaše, pa se tako i narušilo poverenje. U Srbiji je poverenje u imunizaciju naglo opalo iz razloga što su mediji poveli prvu kampanju protiv neke imunizacije pri kraju 2009. godine, a posebno nakon emisije Insajder -“Kupoprodaja zdravlja” u novembru 2011. godine kada je izrečen veliki broj neistina u vezi sa vakcinacijom protiv pandemijskog gripa i pandemije gripa uopšte. Nakon toga su se pojavili antivakcinalni sajtovi u Srbiji koji i dalje dominiraju u elektronskoj i internet komunikaciji. Daleko bi bolje bilo da je masovno sprovedena imunizacija protiv pandemijskog gripa, jer bi bilo manje umiranja od gripa, ne samo tada već i danas'', zaključuje Kon.
ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život
Sa željom da se nezdrave navike iskorene, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je kampanju ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', koja će trajati šest meseci i kroz različite sadržaje u vezi sa zdravim navikama, sportom i ishranom imati jedan cilj – da u Srbiji rastu zdrava deca.
Kroz istraživanja i teme koje se iz različitih uglova bave zdravljem predstavljaćemo načine da dete ostane zdravo, kako da se pravilno hrani i načine da se fizički aktivira i zavoli sport.
Naša misija će biti da promenimo poraznu statistiku i sprečimo razvijanje temelja za nastanak teških bolesti koje loša ishrana i fizička neaktivnost uzrokuju, ali i da ukažemo na povoljan uticaj dobrih navika na mentalno zdravlje.