ŽIVI NARODNI HEROJ: Čast je stajati rame uz rame sa Putinom i Nikolićem
Dekica, jedan od četiri poslednja živa narodna heroja u Beogradu, privukao je posebnu pažnju na vojnoj paradi. Reč je o Stevi Opačiću (91) iz mesta Plavno kod Knina, pripadniku narodnooslobodilačke borbe koji nosi titulu narodnog heroja Jugoslavije od 1953. godine.
Pažnju je privukao zbog toga što se našao rame uz rame sa premijerom Aleksandrom Vučićem, tri mesta udaljen od Vladimira Putina i četiri od predsednika Tomislava Nikolića. Iako ne govori za medije, rešio je da prvi put posle 91 godine života podeli svoju životnu priču.
"Velika je čast paradu posmatrati iz prvog reda. Niko mi se od državnika nije obratio, ali mi je Putin ostavio utisak staloženog i pristojnog čoveka. Nikolić je održao dobar govor, a Vučića znam odranije", objašnjava on i navodi da je bio skeptičan kad je čuo da će vojska biti profesionalna.
"Međutim, vojska je dobro organizovana. Dobar je štit državi", kaže Opačić i dodaje da je partizan postao 1941. godine, kada je imao 18 godina. Tada se dizao ustanak u Kninu, jer su četnici, kako kaže, izvršili pokolj u Lici.
Stevo je oslobođenje Beograda dočekao u bolnici jer je bio ranjen.
“Lečio sam se u bolnici u Biogradu na Moru. Tu sam upoznao svoju buduću suprugu Anku Bulat. Bila je godinu dana mlađa od mene, komesar i oficir. Dogovorili smo se da se nađemo u prestonici ako ostanemo živi. Tako je i bilo.
“Ušli smo u sastav Druge proleterske, sve do 1943. godine, kada sam iz istočne Bosne prebačen u Dalmaciju kao pojačanje snaga rukovodećeg kadra. Za sve to vreme borio sam se na Neretvi, kod Nevesinja i Mostara protiv četnika, ustaša i Italijana, ali smo i kod Konjice i na Sutjesci tukli i Nemce", priseća se podviga kad je gazio preko golog kamena i rovova.
Kako kaže, nisu imali oružje, sve dok nekog ne ubiju i tako dođu u posed puške.
“Više smo bili gladni nego siti. Dok smo se gazili sa Nemcima na Sutjesci, dobili smo neko konjsko meso. Tad sam Prvi put video sremuš. Voleo sam ga jer je imao ukus luka. Bili smo srećni kad smo imali šta da jedemo. Kad nismo, ko te pita. Sad bežim od uniforme ko đavo od krsta", priseća se Opačić za "Kurir".
