ZLATA VREDAN: Srbija do 2018. dobija prvi rudnik litijuma
Srbija ima mineral koji ne postoji nigde u svetu.
Srbija bi već 2018. godine mogla da dobije prvi rudnik jadarita, minerala iz kog se dobija skupoceni litijum za kojim je svetska potražnja ravna zlatu.
Ovakav razvoj situacije očekuje ministar energetike Aleksandar Antić nakon što britansko-australijska kompanija „Rio Tinto“ završi geološka istraživanja nalazišta jadarita u okolini Loznice. Procene su da bi Srbija od otvaranja rudnika mogla da računa na godišnje prihode od više stotina miliona evra.
Gde može da se koristi litijum
- Baterije za električne i hibridne automobile
- Baterije za mobilne telefone i prenose računare
- U proizvodnji stakla, deterdženata
- U proizvodnji raketnih goriva
Jadarit je autohtoni mineral koji ne postoji nigde u svetu osim u Srbiji i u sebi sadrži visok procent litijuma. Pošto ga je „Rio Tinto“ otkrio na lokalitetu Jadar, mineral je nazvan Jadarit.
- Do početka 2017. godine „Rio Tinto“ ima obavezu da ministrastvu energetike preda elaborat o rezervama minerala. Kada komisija Ministarstva to prihvati „Rio Tinto“ dobija dozvolu za eksploataciju. To znači da bi već 2018. godine trebalo da krenu u proces otvaranje rudnika – kaže Antić, prenosi Blic.
„Rio Tinto“ je do sada u istraživanje uložio 70 miliona dolara, a kako iz ove kompanije najavljuju , do kraja 2017.godine investiraće dodatnih 20 miliona dolara.
Ukoliko bude razvijen projekat „Jadar“ će obuhvatiti moderan rudnik i fabriku za preradu rude. „Rio Tinto“ procenjuje da se u zoni ležišta Jadar nalazi oko 114, 6 miliona tona rude jadarita sa oko 1,8 odsto litijum-oksida. To bi moglo da zadovolji više od 10 odsto svetske potrebe.
Inače, po Srbiji trenutno kopa preko 10 svetskih kompanija u potrazi za rudnim blagom, a najaktivnije su kanadske i američke. Odnosno, istraživanje gotovo svih nalazišta, osim uglja, prepušteni su strancima. Oni procenjuju nalazišta pre svega bakra uz koji ide zlato i srebro.
Procene su da Srbija leži na oko 2 miliona tona olova i cinka, i više miliona tona bakra, oko 20 tona zlata i oko 4 milijarde tona uglja.
- U svetu je taj posao u najvećoj meri prepušten privatnim kompanijama. Mi za to nemamo novca , ali od tih kompanija imamo velike koristi. Naplaćujemo naknadu za istraživanje koja ide direktno u budžet, oni ulažu u lokalnu samoupravu i upošljavaju deo privrede. Otvaranjem rudnika benefiti su još veći – kaže Antić.
