ЗЛАТА ВРЕДАН: Србија до 2018. добија први рудник литијума
Србија има минерал који не постоји нигде у свету.
Србија би већ 2018. године могла да добије први рудник јадарита, минерала из ког се добија скупоцени литијум за којим је светска потражња равна злату.
Овакав развој ситуације очекује министар енергетике Александар Антић након што британско-аустралијска компанија „Рио Тинто“ заврши геолошка истраживања налазишта јадарита у околини Лознице. Процене су да би Србија од отварања рудника могла да рачуна на годишње приходе од више стотина милиона евра.
Где може да се користи литијум
- Батерије за електричне и хибридне аутомобиле
- Батерије за мобилне телефоне и преносе рачунаре
- У производњи стакла, детерџената
- У производњи ракетних горива
Јадарит је аутохтони минерал који не постоји нигде у свету осим у Србији и у себи садржи висок процент литијума. Пошто га је „Рио Тинто“ открио на локалитету Јадар, минерал је назван Јадарит.
- До почетка 2017. године „Рио Тинто“ има обавезу да министраству енергетике преда елаборат о резервама минерала. Када комисија Министарства то прихвати „Рио Тинто“ добија дозволу за експлоатацију. То значи да би већ 2018. године требало да крену у процес отварање рудника – каже Антић, преноси Блиц.
„Рио Тинто“ је до сада у истраживање уложио 70 милиона долара, а како из ове компаније најављују , до краја 2017.године инвестираће додатних 20 милиона долара.
Уколико буде развијен пројекат „Јадар“ ће обухватити модеран рудник и фабрику за прераду руде. „Рио Тинто“ процењује да се у зони лежишта Јадар налази око 114, 6 милиона тона руде јадарита са око 1,8 одсто литијум-оксида. То би могло да задовољи више од 10 одсто светске потребе.
Иначе, по Србији тренутно копа преко 10 светских компанија у потрази за рудним благом, а најактивније су канадске и америчке. Односно, истраживање готово свих налазишта, осим угља, препуштени су странцима. Они процењују налазишта пре свега бакра уз који иде злато и сребро.
Процене су да Србија лежи на око 2 милиона тона олова и цинка, и више милиона тона бакра, око 20 тона злата и око 4 милијарде тона угља.
- У свету је тај посао у највећој мери препуштен приватним компанијама. Ми за то немамо новца , али од тих компанија имамо велике користи. Наплаћујемо накнаду за истраживање која иде директно у буџет, они улажу у локалну самоуправу и упошљавају део привреде. Отварањем рудника бенефити су још већи – каже Антић.