Da li je Zlatna medalja uručena LEPI ili LEPOJ Lukić? Kada dobijete odgovor, zbuniće vas šta se dogodilo sa Lepom Brenom
Jedna vlastita imenica ponaša se kao i sve ostale prilikom promene, a druga je zadržala pridevske osobine kao deo vlastite imenice, pa samim tim i pridevsku promenu.
Pevačica narodne muzike, Lepa Lukić, odlikovana je za izuzetne rezultate u oblasti muzičke umetnosti, a ministar kulture Nikola Selaković svečano joj je uručio Zlatnu medalju za zasluge na ceremoniji održanoj u Etnografskom muzeju.
Informacija da je "kraljica narodne muzike" odlikovana za izuzetne rezultate u oblasti muzičke umetnosti je zasigurno očekivana u domaćoj javnosti, a mnogi su se verovatno zapitali:
Da li je prestižno priznanje uručeno Lepi ili Lepoj?
Glavno jezičko pitanje koje mnoge zbunjuje da li je priznanje uručeno Lepi ili Lepoj, a evo i jasnog odgovora:
Vlastito ime "Lepa" u osnovi je pridev.
Međutim, ono se ne menja po pridevskoj, nego po imeničkoj promeni kao imenica ženskog roda.
Došlo je do poimeničavanja prideva, odnosno do pretvaranja prideva u imenicu.
To važi i za ostala vlastita imena pridevskog porekla - Draga, Slađana, Mila, Divna...
Dakle, pridev "lepa" se pretvorio u vlastitu imenicu "Lepa" i menja se kao i druge imenice ženskog roda.
Ukoliko bi pridev i imenica bili u istoj rečenici to bi izgledalo ovako:
Lepoj Lepi Lukić ministar Selaković uručio je Zlatnu medalju za zasluge.
A šta je sa Lepom Brenom?
U čast Lepoj Breni održana premijera predstave "Lepa Brena prodžekt"...
Pridev "lepa" u umetničkom imenu pevačice Lepe Brene zadržao je pridevske osobine kao deo vlastite imenice, pa samim tim i pridevsku promenu.
U skladu sa dobrim osećanjem govornika tu se nikad ne greši i deklinira se pravilno - Lepe Brene, Lepoj Breni...
Poimeničavanje prilikom tvorbe reči dogodilo se i pridevima: mlada, prava, slatko, dobro, pa smo dobili imenicu mlada - nevesta; prava - termin u geometriji i slatko - naziv za kuvano voće, dobro - poljoprivredni posed...
Važno je znati da svi pridevi koji su postali imenice nemaju uvek imeničku promenu!
Na primer, nazivi država Engleska, Grčka, Nemačka, Češka, Turska, gramatički su pridevi i menjaju se po pridevskoj promeni.
S druge strane, kod pojedinih domaćih toponima koji su po porekulu pridevi - Raška, Bačka, Grocka, uočava se dvojaka promena.
Pa ćemo reči u Raškoj, ako mislimo na oblast, a ako govorimo o naseljenom mestu, onda će biti u Raški.