Kako osloviti muža "majorke"? Da li je srpski jezik (samo) muška 'stvar'?
Način na koji upotrebljavamo jezik otkriva kako vidimo svet, a jedan zanimljiv primer nameće brojna pitanja o nejednakosti u pisanju i govoru.
Rodno osetljiv jezik je faktor koji u najvećoj meri utiče na veću vidljivost žena u javnom životu, a samim tim doprinosi ravnopravnosti polova kada govorimo o učešću žena u svim segmentima društva.
Rodno sensitivni jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja ili vrše određene javne funkcije, iako je ovaj domen njegove primene naročito važan, već je istovremeno i način da se eliminiše svaki oblik rodno zasnovane diskriminacije.
Način na koji upotrebljavamo jezik otkriva način na koji vidimo svet
Rodno osetljiv jezik jeste jezik koji se suprotstavlja diskriminaciji, nejednakosti i omalovažavanju žena. Drugim rečima, birajući rodno nediskriminativan jezik, mi biramo da učinimo vidljivom polovinu čovečanstva.
U pisanju i govoru, generacijama se podrazumeva da je muški rod unapred shvaćen kao "neutralan" i "objektivan", to jest jedini ispravan način da se određene pojave i određena zanimanja imenuju.
Vrednovanje ženskog roda kao manje značajnog prisutno je u svim sferama društvenog života, pa i u svakodnevnoj, a naročito u formalnoj komunikaciji. Ta nevidljiva diskriminacija često se brani izgovorom da u određenim profesijama nema mnogo žena, pa nam ta zanimanja deluju "čudno" izgovorena ili napisana u ženskom rodu.
Promena je potrebna
Pokojni lingvista i akademik Ivan Klajn isticao da žene moraju imati poseban naziv za svoje zanimanje:
- Promena je potrebna, najpre da bi jezik bolje gramatički funkcionisao. Prigodan primer u tom smislu je da je: "Psiholog nešto rekla detetu", gde uočavamo neslaganje subjekta sa prediktom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci.
To, međutim, ne objašnjava zašto se i u sferama u kojima žene čine većinu radne snage nazivi zanimanja u muškom rodu koriste kao norma.
Profesije prema intuiciji
Profesorka i lingvistkinja Sveka Savić, koja je sa grupom lingvistkinja 2009. godine napisala "Rod i jezik", rečnik koji je podario dosta dobrih predloga kada su u pitanju ženska zanimanja, svojevremeno je istakla da se određene profesije uspostavljaju prema intuiciji izvornih govornika:
- Koji nastavak treba pridodati određenoj imenici da bi se njom označila žena određene profesije uspostavlja se prema intuiciji izvornih govornika za svoj jezik. Neko će reći rektorka, a neko rektorica. Kada budemo imali dovoljno podataka za oba sufiksa za različite geografske oblasti (na primer u Republici Srpskoj i u Srbiji), tada ćemo moći da predložimo jednu normativnu formu. Do tada, cvetaju svi cvetovi.
Tema daljeg teksta biće reč "majorica" i njeno značenje.
U 21. veku, žene su sastavni deo vojske i policije, a šta je sa njihovim "titulama"?
U "Rečniku srpskog jezika", Matice srpske, reč "major" objašnjena je kao prvi čin višeg oficira u kopnenoj vojsci i avijaciji, oficir sa tim činom.
Logično, oficirku u kopnenoj vojsci i avijaciji, oficirka sa tim činom, zvaćemo "majorka", no ovo ne možemo pronaći u pomenutom rečniku, ali su zato istaknute (samo) reči "majorica" i "majorovica", a njima se oslovljavaju supruge majora.
No, ovo nameće jedno interesantno pitanje - Kako osloviti supruga majorke?
Dajemo čitaocima slobodu da sami odgovore...
Kome pripada jezik kojim pišeš i govoriš?
Sasvim je jasno da srpski jezik predstavlja "živu materiju" i da su promene nužne, ali i često neizbežne.
Ne postoji oblast života i delanja koja zaobilazi žene, zašto bi i jezik u tom slučaju bio izuzetak?