Како ословити мужа "мајорке"? Да ли је српски језик (само) мушка 'stvar'?

Родно осетљив језик је фактор који у највећој мери утиче на већу видљивост жена у јавном животу, а самим тим доприноси равноправности полова када говоримо о учешћу жена у свим сегментима друштва. 

Родно сенситивни језик не подразумева само именовање жена које обављају одређена занимања или врше одређене јавне функције, иако је овај домен његове примене нарочито важан, већ је истовремено и начин да се елиминише сваки облик родно засноване дискриминације. 

Начин на који употребљавамо језик открива начин на који видимо свет

Родно осетљив језик јесте језик који се супротставља дискриминацији, неједнакости и омаловажавању жена. Другим речима, бирајући родно недискриминативан језик, ми бирамо да учинимо видљивом половину човечанства. 

У писању и говору, генерацијама се подразумева да је мушки род унапред схваћен као "неутралан" и "објективан", то јест једини исправан начин да се одређене појаве и одређена занимања именују. 

Вредновање женског рода као мање значајног присутно је у свим сферама друштвеног живота, па и у свакодневној, а нарочито у формалној комуникацији. Та невидљива дискриминација често се брани изговором да у одређеним професијама нема много жена, па нам та занимања делују "чудно" изговорена или написана у женском роду. 

Промена је потребна

Покојни лингвиста и академик Иван Клајн истицао да жене морају имати посебан назив за своје занимање:

 - Промена је потребна, најпре да би језик боље граматички функционисао. Пригодан пример у том смислу је да је: "Психолог нешто рекла детету", где уочавамо неслагање субјекта са предиктом. Уколико је у питању женска особа, онда она мора имати и посебан назив у струци.

То, међутим, не објашњава зашто се и у сферама у којима жене чине већину радне снаге називи занимања у мушком роду користе као норма.

Професије према интуицији

Професорка и лингвисткиња Свека Савић, која је са групом лингвисткиња 2009. године написала "Род и језик", речник који је подарио доста добрих предлога када су у питању женска занимања, својевремено је истакла да се одређене професије успостављају према интуицији изворних говорника:

 - Који наставак треба придодати одређеној именици да би се њом означила жена одређене професије успоставља се према интуицији изворних говорника за свој језик. Неко ће рећи ректорка, а неко ректорица. Када будемо имали довољно података за оба суфикса за различите географске области (на пример у Републици Српској и у Србији), тада ћемо моћи да предложимо једну нормативну форму. До тада, цветају сви цветови.

Тема даљег текста биће реч "мајорица" и њено значење. 

У 21. веку, жене су саставни део војске и полиције, а шта је са њиховим "титулама"?

У "Речнику српског језика", Матице српске, реч "мајор" објашњена је као први чин вишег официра у копненој војсци и авијацији, официр са тим чином.

Логично, официрку у копненој војсци и авијацији, официрка са тим чином, зваћемо "мајорка", но ово не можемо пронаћи у поменутом речнику, али су зато истакнуте (само) речи "мајорица" и "мајоровица", а њима се ословљавају супруге мајора. 

Но, ово намеће једно интересантно питање - Како ословити супруга мајорке?

Дајемо читаоцима слободу да сами одговоре...

Коме припада језик којим пишеш и говориш?

Сасвим је јасно да српски језик представља "живу материју" и да су промене нужне, али и често неизбежне. 

Не постоји област живота и делања која заобилази жене, зашто би и језик у том случају био изузетак?