Ове наше глумице тумачиле су СРПСКЕ ВЛАДАРКЕ у ТВ остварењима: Једна кнегињу играла чак 3 пута

Многе српске владарке су имале огроман утицај на двору, у вођењу унутрашње, па чак и спољне политике Србије, а неке од њих су и отворено управљале државом након смрти својих мужева. 

Животи и дела супруга моћника домаће историје оживљавани су у више наврата на филсмком платну.

Ана Немањић (Дубравка Мијатовић)

Велика српска жупаница Ана Немањић, супруга жупана Стефана Немање, пред телевизијском публиком, добила је нови живот у остварењу "Немањићи - рађање краљевине", приказиваном 2018. године.

Улога мајке Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и Светог Саве припала је глумици Дубравки Мијатовић.

- Играм Ану, жену великог жупана Стефана Немање, мајку светог Саве, Стефана Првовенчаног и Вукана... Жену која нам је родила првог краља и подарила Светог Саву. И да ништа друго није урадила, по томе је веома важна - испричала је Дубравка приликом снимања серије о најзначајнијој српској династији.

Евдокија Анђел (Јелена Гавриловић)

У поменутој серији две владарке су такође добиле нови живот пред телевизијском публиком. Једна од њих је Евдокија Анђел, прва супруга Стефана Немањића, касније Првовенчаног. 

Познато је да су се у то време бракови владара склапали у складу с политичким циљевима земље. Тако је и брак младог Стефана са принцезом Евдокијом требало да учврсти позицију државе, а она је дошла управо из моћне Византије - била је братаница актуелног цара Исака Другог Анђела и ћерка потоњег цара Алексија Трећег.

Поједини извори указују да је Стефан Евдокију ухватио у неверству, па наредио да јој се скину хаљине, и малтене голу је отерао из Србије. Други наводе да ју је отерао јер је оболела од шуге, па се бојао да се и сам не зарази.

Епилог је свакако исти - била је Евдокија прва жена Немањића која је протерана из Србије, и њихов брак дуг десет година разрешила је цариградска црква, а занимљиво је да охридски архиепископ Хоматијан забележио да је Стефан данима дубоко патио због срамоте коју му је Евдокија нанела (детаљније ОВДЕ).

Супругу Стефана Првовенчаног у серији "Немањићи - рађање краљевине" тумачила је Јелена Гавриловић.

- Она је као жена доста била образована за своје време. Знала је да јаше, ишла је у лов. Породица ју је едуковала више као мушкарца него као жену. Нисам сигурна колико је то пријало тадашњем српском принцу. Балканци тешко подносе када је жена у нечему боља од њих - истакла је Голубовићева о својој улози.

Ана Дандоло (Слобода Мићаловић)

Трећа по реду жена Стефана Првовенчаног и прва жена која је понела титулу српске краљице била је Ана Дандоло, унука моћног млетачког дужда Енрика Дандола и касније мајка српског краља Уроша И.

Краљица Ана Дандоло надживела је свог супруга скоро пуне четири деценије. На такав закључак јасно упућује чувена фреска Смрт краљице Ане Дандоло, која је насликана на северном зиду припрате цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћани. Више података о овој владарки можете сазнати кликом ОВДЕ.

Ану на филмском платну оживела је глумица Слобода Мићаловић која је својевремено говорила о овој роли.

- Као и у светској књижевности или кинематографији, увек је некако лакше пронаћи о мушким ликовима него о женама. Што се тиче Ане Дандоло знамо где је сахрањена. Ми смо обишли тај гроб, то је у манастиру Сопоћани, то је исто било веома узбудљиво снимати на месту где су ти исти људи сахрањени, остали су у Студеници и сада се то дешава на истом месту, иста сцена. То је било веома инспиративно и узбудљиво целој екипи - истакла је глумица о својој роли.

Милица Хребељановић (Горица Поповић/Тања Бошковић)

Кнегиња Милица Хребељановић, супруга једног од највољенијих владара српске историје, кнеза Лазара, уједно је била и потомак чувене династије Немањић.

Њен значај био је огроман још за живота кнеза Лазара, који је браком са њом успоставио непосредну везу са благородном царском династијом и тако узвисио свој положај у односу на остале српске обласне господаре.

Након што је власт предала свом сину Стефану, будућем деспоту Србије, Милица се замонашила, али је и у наредном периоду, заједно са рођаком Јефимијом, обављала извесну дипломатску делатност, преговарајући, између осталог и са својим зетом, турским султаном Бајазитом. Још у време своје владавине, Милица је започела изградњу велелепног манастира Љубостиње, у којој је и сахрањена након смрти, 1405. године.

У култном остварењу "Бој на Косову" из 1989. године улога кнегиње Милице припала је глумици Горици Поповић.

- То је заиста посебна улога у мом животу. Али има ту још много рола које су оставиле печат. Људи ме препознају и по другим улогама - рекла је Горица о улози кнегиње Милице.

Оливера Лазаревић (Александра Манасијевић/Весна Станојевић)

Оливера Лазаревић је била најмлађа кћи кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. У својој младости она је провела дванаест година у харему османског султана Бајазита И, као залог миру између породице Лазаревића и Османског царства, а једно време и у заробљеништву монголског емира Тамерлана, као заточеница несрећних околности након Ангорске битке 1402. године.

После Косовске битке Србијом је, у име малолетног кнеза Стефана Лазаревића, владала кнегиња Милица. Она је овај тешки владарски и мајчински терет одлуке о вазалству Турцима и давању Оливере у харем поделила са преживелим племством и црквеном јерархијом. Тако је коначну одлуку о слању Оливере у султанов харем донео Државни сабор, крајем 1389. године.

Међу стотинама жена у харему Оливера је постала једна од четири султанове законите жене — кадуне. Према постојећим изворима Оливера је била ванредно лепа и имала је велики утицај на страстима оданог Бајазита и успела да и у султанскоме харему одржи прво место, и да задобије и одржи љубав бесног Бајазита.

После битке код Ангоре (Анкаре) 1402. године где је татарски емир Тамерлан нанео тежак пораз Османлијама и заробио султана Бајазита, заробљеништва је допала и Оливера.

Према османској традицији, Бајазит је 8. марта 1403. у татарском ропству на крају извршио самоубиство због срамоте која је била нанесена Оливери. Она је ослобођена из заточеништва током 1403. захваљујући посланству које је њен брат Стефан Лазаревић, сада већ деспот, послао Тамерлану. Вратила се у Србију 1403. године и нешто касније се трајно настанила на двору свога брата деспота Стефана у тадашњој престоници Београду. Све до његове смрти, била му је верни пратилац, друг и саветник, подстрекач и тешитељ.

У филму "Пут ружама посту" из 2013. године књегињу Милицу је глумила Тања Бошковић. Док Оливеру Лазаревић у младим данима тумачи Александра Манасијевић, а у зрелом добу глумица Весна Станојевић.

- Овај жанр је био веома редак на нашем језику. Мислим да је принцеза Оливера у интерпретацији три глумице изванредан лик. Сматрам да је кнегиња Милица верна и пожртвована, а да су Стефан, као и наратор Цаци Михаиловић веома посебни. Музика је тако узвишена - истакла је Бошковићева својевремено о улози у филму "Пут ружама посут". 

Љубица Обреновић (Горица Поповић)

Љубица Обреновић била је прва кнегиња обновљене Србије, супруга Милоша Великог, жена која прељубу није могла да опрости, те ју је казнила најгором осветом. У народу је била поштована "велика госпођа". 

Много је догађаја прошло од када је Милош Обреновић на путу за Брусницу, док је ишао код полубрата Милана, видео на реци Дичини Љубицу Вукомановић из Срезојеваца, "највиђенију међу девојкама из све околине". Постала је његова супруга, чему је кумовао Карађорђе лично. Испунило се пророчанство једног Турчина, који је рекао, видевши је још као бебу: "Чувајте је добро. Она ће некад за главара од земље знати".

Изглед владарке, како ју је народ знао "велике госпође", био је једноставан - као код других жена из угледнијих кућа. У време устанака њен појас су красила два мала пиштоља. Када је постала кнегиња, носила је српску грађанску униформу. 

Празници или посебне посете подразумевали су Љубичино раскошније одевање. Од накита је носила само бурму и сат са танким ланчићем, а након погибије брата Јове код Пожаревца 1815. године више никада није ставила минђуше. Од осморо деце, четворо је рано умрло, а када је сахранила и сина Милана, само 26 дана након што је дошао на власт, црнину више није скидала.

Милоша је волела је до краја живота. Обраћала му се са "Ви" и "Господару." Без одмора је ноћу јахала од Пожаревца до Крагујевца када је чула да јој је болестан. Због њега је могла све, али од њега прељубу није могла да поднесе. Остала је позната као владарка која је љубавницу свога мужа, Петрију Пљакић, упуцала пиштољем са клина изнад кнежевог узглавља, уз речи: "Пиштољ јес' Милошев, али је рука Љубичина, да видимо хоће ли слагати!"

Занимљиво је да је кнегињу Љубицу Обреновић у два телевизијска остварења, "Карађорђева смрт" из 1983. године и серији "Вук Караџић" 1987, тумачи иста глумица - Горица Поповић.

Јулија Хуњади Обреновић (Марија Николић)

Јулија Хуњади Обреновић рођена је 1831. године у Бечу. Њен отац био је мађарски гроф Ференц Хуњади де Кетељи, док је мајка Илонка Зичи де Зич ет Васонка, била словачког порекла. Од ране младости словила је за лепушкасту девојку, углађених дворских манира, иако су јој често пребацивали размаженост која се граничила са охолошћу.

Историја каже да се судбоносни сусрет сањивог кнеза Михаила и заводљиве Јулије одиграо управо на царевом бечком двору.

Лакозаљубљиви кнез још брже је заборавио Марију Berghaus са којом је имао сина и пао на Јулијине чари. Испоставиће се да ни Јулија није била имуна на високог, углађеног кнеза. Малобројни сведоци кажу да је била искрено и бескрајно заљубљена у њега. Бар у тим првим годинама њиховог брака.

Брак између кнеза Михаила Обреновића и кнегиње Јулије Хуњади, склопљен је 1853. године у руској капели у Бечу, упркос противљењу кнеза Милоша. Прве године заједничког живота провешће између Михаиловог бечког стана и имања "Иванка" које се налазило у близини Братиславе, на самој обали Дунава. Године су пролазиле, а порода није било. Нешто из незадовољства старог кнеза Милоша, нешто из дворских прича, почиње да се распреда о узроцима кнегињине неплодности. Сви су, овако или онако, водили ка њеном наводном раскалашеном животу на бечком двору.

У међувремену, коло династијске среће се окреће и после 20 година изгнанства, Обреновићи се враћају у Србију. Прво кнез Милош, а потом и Михаило. Кнегиња ће у Београд стићи неких шест месеци после повратка мужа, 4. јула 1859. године. Хроничари су забележили да је у њену част био приређен велики дочек, а турски топови са Калемегдана испалили су почасни плотун.

Михаиловим ступањем на престо, Јулија постаје невољни сувладар. Треба рећи да српски записи из каснијих времена граде јако невопољну слику о кнегињи. Замерали су јој размаженост, високе захтеве, охолост, чињеницу да никада није научила добро да говори српски језик. Замерали су је што удајом није прешла у православље, већ је остала верна католичанству. Са своје стране, она је преузела улогу неформалног дипломате путујући по европским дворовима где је износила сасвим другачију причу од оних које су се провлачиле по новинама и сликале Србију у изузетно негативном светлу.

Прихватила је и бринула се о кнежевом ванбрачном сину, Велимиру, неки тврде чак и више од Михаила. Бавила се превођењем и писањем, као и хуманитарним радом. Поред низа добровољних организација и школа које је помагала, са кнезом је организовала и чувени бал у Српској круни на коме су прикупљена средства за изградњу Варошке болнице.

Кнегињу Јулију у серији "Вук Караџић" тумачи глумица Марија Николић.

Наталија Обреновић (Весна Чипчић)

Наталија Обреновић, краљица Србије од 1882. до 1888. године, била је једна од највољенијих племкиња у историји наше земље и једна од ретких које су се развеле од краља.

Рођена је 1859. у Фиренци као Наталија Кешко, у породици руског пуковника Петра Кешка и мајке принцезе Пулхерије Струдзе од Молдавије. Без оца је остала са шест година, а са 15 и без мајке, после чега је бригу о њој преузела њена тетка принцеза Екатерина Мурузи.

Школавала се у једном женској институту у Паризу и била једна од младих жена чувених по лепоти, када је на једном бечком балу упознала Милана Обреновића, који је тада имао титулу кнеза Србије. Убрзо су се верили и венчали 5. октобра 1875. године, а већ следеће добили сина Александра. Она је, наводно, једва преживела порођај, а нешто касније добили су и сина Сергеја, који је поживео тек пет дана.

Доласком у Србију она је унела дух слободоумне жене, а занимљиво је да је била прва жена у нашој земљи која се опробала у афоризмима и објавила књигу названу "Афоризми". Постхумно су објављени и њени рукописи "Руже и трње", "Моје успомене" и "Писма краљице Наталије Обреновић", а иза себе је оставила тестамент којим је Београдском универзитету и манастирима и црквама које су задужбине Обреновића завештала многа имања.

Брак кнеза и кнегиње, а касније краља и краљице није био идиличан, већ испуњен сукобима и Милановим неверствима. Много пута Наталија је напуштала Србију бежећи од несрећног брака, увек водећи наследника Александра са собом, а коначно су се развели 1888. године, али је развод проглашен нелегалним и касније поништен. После годину дана, краљ Милан је абдицирао у корист малолетног Александра, а Наталија је протерана из земље.

Краљица Наталија је годину дана живела као часна сеста, будући да је 1902. прешла у католичанство и замонашила се, када је сазнала за убиство свог сина Александра. У свом срцу, међутим, није нашла снаге да оде на његову сахрану. Преминула је у манастиру Сен Дени у близини Париза 8. маја 1841. године, а сахрањена је на гробљу Ларди.

Краљицу Наталију Обреновић глумила је у Весна Чипчић у остварењу "Тимочка буна" из 1983. године.

Драга Обреновић (Љиљана Благојевић)

Краљица Драга Обреновић, не само што је била старија од краља Александра, већ је и имала један брак иза себе са угледним инжењером, Светозарем Машином. Ово је, уз гласине о њеној неморалности значајно утицало на нарастање незадовољства у Србији након краљевског венчања.

Краљев отац, Милан Обреновић Драгу је чак сматрао руским шпијуном која је за циљ имала да Александра окрене ка Русији. Ова могућност, озбиљно разматрана, како међу тадашњим политичким чиниоцима, тако и међу историчарима могла би да посведочи и о великом политичком утицају који је Драга евентуално могла имати.

Међутим, немогућност да краљу подари наследника и мрежа разних неповољних гласина која је обавила краљевски пар, довели су до завере официра која је резултирала "Мајским превратом", 1903. године, у коме је владарски пар убијен, а српска држава кренула новим путем, предвођена новом династијом, Карађорђевић.

Интригантну Драгу Машин тумачила је глумица Љиљана Благојевић у серији "Крај династије Обреновић" из 1995. године.

Милена Петровић Његош (Весна Чипчић)

Милена Петровић била је кнегиња и једина и последња краљица Црне Горе до 1918. године.

Удала се за младог кнеза Николу 1860. године и била је кнегиња до 1910. године, а од те године краљица, све до 1918. Крајем 1918. створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, па је одлуком скупштине Краљевина Црна Гора престала да постоји.

У егзилу после смрти Краља Николе 2. марта 1921. и абдикације најстаријег сина Данила на место краља Црне Горе 7. марта малолетни Михаило је постављен за краља Црне Горе под намесништвом краљице Милене.

Краљицу Милену у серији "Александар од Југославије" тумачи Весна Чипчић.

Марија Карађорђевић (Тамара Алексић)

Марија Карађорђевић, кћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна и праунука енглеске краљице Викторије, удала се за југословенског краља Александра Карађорђевића 1922. године. Својим родбинским везама, обезбедила је Краљевини Југославији и династији Карађорђевић огроман углед у међународним односима.

После краљевог убиства у Марсељу, 1934. године, постала је једини ослонац и подршка синовима и припремала је престолонаследника Петра да једнога дана преузме власт у држави.

Након рата и промене власти у Југославији, није била у могућности да се врати у земљу, па је живот наставила на једном имању у Кенту где се, заједно са својим синовима, бавила пољопривредом. Умрла је 1961. године и сахрањена на Краљевском гробљу у Виндзору. Њени посмртни остаци, пренети су у Србију, у породичну гробницу на Опленцу, 2013. године.

Улогу краљице Марије Карађорђевић припала је глумици Тамари Алексић у остварењу "Александар од Југославије".

- Најинтересантнији и најзанимљивији су ми били часови вожње јер је краљица Марија једна од првих жена која је возила на нашој територији, часови румунског и оно што је био највећи изазов - часови српског са лекторком. Моја драга професорка ми је неизмерно помогла тако што смо пролазиле кроз сваку сцену хронолошки и правиле нијансе побољшања Маријиног говора на српском. Знате, Марија Карађорђевић је румунска принцеза рођена у Немачкој, школована у Енглеској, а када је упознала Александра причали су на француском. Чим су се верили, почела је да учи српски јер је веровала да српска краљица мора да зна српски - открила је млада глумица својевремено.

Србија Данас/В.Јанковић