Adligat je organizovao predavanja o srpskom udruženju u Teheranu (FOTO)

Predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ boravi u dvadesetodnevnoj poseti Iranu, tokom koje će održati niz predavanja i imati niz susreta sa najvažnijim ljudima kulture Irana, kako bi se unapredili kulturni odnosi dve zemlje.

Predavanje o nastanku udruženja „Adligat“, kao i o funkcionisanju Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti iz Beogradu najavio je list „Teheran tajms“, a održano je u Nacionalnom muzeju i biblioteci Malek 20. avgusta u velelepnom zdanju u centru Teherana.

- Predavanje je bilo u zadužbini Hadži Husein Age Maleka, čoveka koji je čitavog života sakupljao knjige i umetnine i svoje porodično blago pretvorio u muzej i biblioteku i ostavio je državi, slično našem "Adligatu". Otuda odluka da baš tamo bude prezentacija – objašnjava Lazić.

Izuzetno posećenom predavanju prisustvovali su direktori drugih muzeja, kustosi, profesori i studenti, kao i direktor Odeljenja za digitalizaciju pri Narodnom muzeju i biblioteci Malek, najuspešnijeg odeljenja za digitalizaciju u Iranu koje radi po svetskim, vrhunskim standardima.

- Moje predavanje im se toliko dopalo da su me pozvali da održim još dva: jedno u Udruženju turističkih vodiča Irana a drugo u Fondaciji za mir – otkriva Viktor.

Koliki je utisak njegov govor o radu i konceptu "Adligata" ostavio na prisutne, govori i jedan nesvakidašnji događaj:

- Kada sam se vratio u svoj hotel, posle predavanja i brojnih sastanaka potom, oko deset sati uveče, u hotelu me je čekalo dvoje profesora, koji su želeli da mi poklone nekoliko retkih i vrednih knjiga. Jedan profesor je 25 godina sakupljao najbolje radove svojih studenata o iranskom jeziku i pretvorio ih u rukopisnu knjigu, kaligrafski pisanu, koja je pravo umetničko delo. Taj original poklonio nam je da izložimo u "Adligatu". Jedna profesorka je poklonila udžbenik o odeći, modi i šivenju u Iranu, inače najbolji udžbenik te vrste za postdiplomce. Zamislite koliko su bili oduševljeni, kada su me nekoliko sati čekali ispred hotela da mi to poklone, jer se predavanje završilo još u 16:30. Baš dirljivo – prenosi Viktor svoje utiske sa lica mesta.

Inače, Lazić je dogovorio i saradnju između "Adligata" i Malek muzeja, a dao je i intervju za Press TV, prvu internacionalnu TV-mrežu u Iranu i jednu od najznačajnijih u toj zemlji. Ambasador Srbije u Teheranu, gospodin Dragan Todorović izjavio je da su sve ove aktivnosti od velikog značaja za unapređenje međunarodne kulturne saradnje i zbližavanja naših zemalja i naroda.

Narodni muzej i biblioteku Malek čine najstariji privatni muzej u Iranu i jedna od najvećih biblioteka dragocenih iranskih rukopisa u ovoj zemlji. Sem štampanih knjiga i istorijske periodike, Nacionalna biblioteka Malek poseduje i 19.000 retkih rukopisa, dok Muzej Malek ima zbirku umetničkih predmeta od prvog milenijuma pre nove ere naovamo: iranske minijature, iluminirane rukopise, evropske slikare, nameštaj, numizmatičku zbirku od 9000 novčića i medalja (od prvog novca kovanog u Persiji), filatelističku kolekciju od 100.000 poštanskih maraka, zbirku kaligrafije i dela najpoznatijih iranskih islamskih umetnika, kao i kolekciju umetničkih dela, dokumenata, rukopisa i mastionica iz perioda kadžarske dinastije. Tu je i kolekcija ličnih predmeta Hadžija Age Maleka, izložena u posebnoj sobi, dok je jedna galerija namenjena privremenim izložbama tradicionalne iranske islamske umetnosti.

Posebno je značajna muzejska zbirka filatelije, koja uključuje, između ostalog, mnoštvo poštanskih maraka sa teritorija bivše Jugoslavije od 19. veka do 1950. godine.

Muzej i biblioteka Malek nalaze se u centru Teherana u šestospratnoj palati nekadašnjeg najbogatijeg čoveka u Iranu, Hadži Huseina Age Maleka (1871-1972). Kako piše na zvaničnom sajtu, reč je o tihom mestu okruženom užurbanim bazarom koje održava smirenost svog nekadašnjeg vlasnika. Nacionalna kulturna baština Irana proglasila za 1997. ovu vilu za spomenik od nacionalnog značaja. Arhitektura je rađena u starom persijskom stilu, iz vremena dinastija Kadžari (1785-1925) i Pahlavi (1925-1979), sa ukrasnim pločicama, gipsanom i drvenom dekoracijom, rezbarijama u drvetu, kamenu i gvožđu i bogato iscrtanim zidovima.

I otac i deda Hadži Age Maleka bili su veliki trgovci tokom poslednja dva veka u Iranu. Kada je mladi Husein, porodičnim poslom, išao u Mašhad, glavni grad provincije Horasan, prvi put se susreo sa iranskim islamskim umetničkim delima, među kojma su bili i rukopisi. To iskustvo bilo je presudno u postavljanju temelja za potonji muzej i biblioteku. Biblioteku je prvo otvorio u Mašhadu 1908. a potom ju je preselio u Teheran i obezbedio besplatan pristup svim zainetersovanim naučnicima. Dok je prikupljao rukopise, kupovao je i vrednu kolekciju umetničkih (likovnih) dela, što je doprinelo rađanju prvog privatnog muzeja u istoriji Irana. Godine 1937. poklonio je svoju dragocenu biblioteku i muzej nezavisnoj dobrotvornoj Fondaciji Astan Hods Razavi (Astan-e Qods-e Razavi) u Mašhadu, najvećoj verskoj i kulturnoj instituciji u Iranu, sa idejom da bude otvorena i za domaću i stranu javnost, u cilju širenja znanja među ljudima.

Malek je, inače, bio jedan od najvećih dobrotvora u savremenoj istriji Irana. Poklanjao je brojne kuće, apartmane i imanja za buduće škole, učiteljska naselja, stanove za zaposlene u Ministarstvu zdravlja, javne parkove...