Адлигат је организовао предавања о српском удружењу у Техерану (ФОТО)

Председник Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ борави у двадесетодневној посети Ирану, током које ће одржати низ предавања и имати низ сусрета са најважнијим људима културе Ирана, како би се унапредили културни односи две земље.

Предавање о настанку удружења „Адлигат“, као и о функционисању Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности из Београду најавио је лист „Техеран тајмс“, а одржано је у Националном музеју и библиотеци Малек 20. августа у велелепном здању у центру Техерана.

- Предавање је било у задужбини Хаџи Хусеин Аге Малека, човека који је читавог живота сакупљао књиге и уметнине и своје породично благо претворио у музеј и библиотеку и оставио је држави, слично нашем "Адлигату". Отуда одлука да баш тамо буде презентација – објашњава Лазић.

Изузетно посећеном предавању присуствовали су директори других музеја, кустоси, професори и студенти, као и директор Одељења за дигитализацију при Народном музеју и библиотеци Малек, најуспешнијег одељења за дигитализацију у Ирану које ради по светским, врхунским стандардима.

- Моје предавање им се толико допало да су ме позвали да одржим још два: једно у Удружењу туристичких водича Ирана а друго у Фондацији за мир – открива Виктор.

Колики је утисак његов говор о раду и концепту "Адлигата" оставио на присутне, говори и један несвакидашњи догађај:

- Када сам се вратио у свој хотел, после предавања и бројних састанака потом, око десет сати увече, у хотелу ме је чекало двоје професора, који су желели да ми поклоне неколико ретких и вредних књига. Један професор је 25 година сакупљао најбоље радове својих студената о иранском језику и претворио их у рукописну књигу, калиграфски писану, која је право уметничко дело. Тај оригинал поклонио нам је да изложимо у "Адлигату". Једна професорка је поклонила уџбеник о одећи, моди и шивењу у Ирану, иначе најбољи уџбеник те врсте за постдипломце. Замислите колико су били одушевљени, када су ме неколико сати чекали испред хотела да ми то поклоне, јер се предавање завршило још у 16:30. Баш дирљиво – преноси Виктор своје утиске са лица места.

Иначе, Лазић је договорио и сарадњу између "Адлигата" и Малек музеја, а дао је и интервју за Press ТВ, прву интернационалну ТВ-мрежу у Ирану и једну од најзначајнијих у тој земљи. Амбасадор Србије у Техерану, господин Драган Тодоровић изјавио је да су све ове активности од великог значаја за унапређење међународне културне сарадње и зближавања наших земаља и народа.

Народни музеј и библиотеку Малек чине најстарији приватни музеј у Ирану и једна од највећих библиотека драгоцених иранских рукописа у овој земљи. Сем штампаних књига и историјске периодике, Национална библиотека Малек поседује и 19.000 ретких рукописа, док Музеј Малек има збирку уметничких предмета од првог миленијума пре нове ере наовамо: иранске минијатуре, илуминиране рукописе, европске сликаре, намештај, нумизматичку збирку од 9000 новчића и медаља (од првог новца кованог у Персији), филателистичку колекцију од 100.000 поштанских марака, збирку калиграфије и дела најпознатијих иранских исламских уметника, као и колекцију уметничких дела, докумената, рукописа и мастионица из периода каџарске династије. Ту је и колекција личних предмета Хаџија Аге Малека, изложена у посебној соби, док је једна галерија намењена привременим изложбама традиционалне иранске исламске уметности.

Посебно је значајна музејска збирка филателије, која укључује, између осталог, мноштво поштанских марака са територија бивше Југославије од 19. века до 1950. године.

Музеј и библиотека Малек налазе се у центру Техерана у шестоспратној палати некадашњег најбогатијег човека у Ирану, Хаџи Хусеина Аге Малека (1871-1972). Како пише на званичном сајту, реч је о тихом месту окруженом ужурбаним базаром које одржава смиреност свог некадашњег власника. Национална културна баштина Ирана прогласила за 1997. ову вилу за споменик од националног значаја. Архитектура је рађена у старом персијском стилу, из времена династија Каџари (1785-1925) и Пахлави (1925-1979), са украсним плочицама, гипсаном и дрвеном декорацијом, резбаријама у дрвету, камену и гвожђу и богато исцртаним зидовима.

И отац и деда Хаџи Аге Малека били су велики трговци током последња два века у Ирану. Када је млади Хусеин, породичним послом, ишао у Машхад, главни град провинције Хорасан, први пут се сусрео са иранским исламским уметничким делима, међу којма су били и рукописи. То искуство било је пресудно у постављању темеља за потоњи музеј и библиотеку. Библиотеку је прво отворио у Машхаду 1908. а потом ју је преселио у Техеран и обезбедио бесплатан приступ свим заинетерсованим научницима. Док је прикупљао рукописе, куповао је и вредну колекцију уметничких (ликовних) дела, што је допринело рађању првог приватног музеја у историји Ирана. Године 1937. поклонио је своју драгоцену библиотеку и музеј независној добротворној Фондацији Астан Ходс Разави (Астан-е Qods-e Разави) у Машхаду, највећој верској и културној институцији у Ирану, са идејом да буде отворена и за домаћу и страну јавност, у циљу ширења знања међу људима.

Малек је, иначе, био један од највећих добротвора у савременој истрији Ирана. Поклањао је бројне куће, апартмане и имања за будуће школе, учитељска насеља, станове за запослене у Министарству здравља, јавне паркове...