Čija je sevdalinka? Upisana je na listu kulturne baštine UNESCO-a, a mnogi misle da pripada samo jednom narodu

Sevdalinka, tradicionalna gradska narodna pesma Bosne i Hercegovine, uvrštena je 4. decembra na listu nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a, objavilo je Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine. 

Ova odluka donesena je na sednici Odbora za nematerijalnu kulturnu baštinu UNESCO-a, i predstavlja izuzetno priznanje za kulturno nasleđe Bosne i Hercegovine, kaže se u saopštenju. 

Nominacija sevdalinke za listu UNESCO-a inicirana je 2017. godine iz Udruženja muzičkih umetnika iz Tuzle, a uz podršku Državne komisije za saradnju BiH s UNESCO-om i Ministarstva civilnih poslova. 

Pripremu nominacijskog dokumetna koordinisalo je Federalno ministarstvo kulture i sporta. 

Istaknula je da će odluka o upisu biti ozvaničena na sesiji Međuvladinog komiteta za nematerijalnu kulturnu baštinu, koja se 4. decembra održava u Paragvaju.

Značenje reči sevdalinka?

Reč sevdalinka je nastala od turske reči "sevda" što znači ljubav, dok su značenja srodne reči sevdah — milovanje, ljubavna čežnja, strast, zanos, vatrena želja, duboko nagnuće, žarka sklonost; ljubavna patnja, uzdisanje. 

Takođe, "dert" (ili "sevdah") je osećanje svojstveno svim balkanskim narodima i korenima je vezano za poeziju i umetnost Istoka. 

Ovaj izraz označava psihološko stanje: "Danas jesmo, sutra ko zna gde smo!".  

Postoje i stavovi da reč sevdah, koja se nalazi u osnovi reči sevdalinka, potiče od arapske reči "sawda" koja označava crnu žuč koja je po verovanju arapskih i grčkih lekara jedan od četiri elementa koji sačinjava ljudski organizam. Pošto je ljubav uzrok melanholičnih raspoloženja, izvršeno je njeno povezivanje sa crnom žuči. Zbog toga je u turskoj jeziku "sawda" bila osnova za reč sevda (tur. sevda) koja znači ljubav. Dodavanjem slova h nastao je sevdah od kojeg je još mračniji, tužniji i ljubavniji karasevdah, krajnji stadijum ljubavnog zanosa i pripadajuće tuge i žalosti koji ljudi rečima mogu da opišu.

Izvođači i autori

Najistaknutiji interpretatori sevdalinke u 20. veku kod nas jesu Safet Isović, Nedeljko Bilkić, Himzo Polovina, Nedžad Salković, Zaim Imamović, Slobodan Lalić, Meho Puzić, Vinko Brnada, a među najpoznatije interpretatorke ubrajaju se Beba Selimović, Nada Mamula, Zehra Deović, Zora Dubljević, Silvana Armenulić, Azemina Grbić, Vida Pavlović, Jasna Kočijašević i drugi.

U novije vreme istaknuti su izvođači, poput Boža Vreća, Amire Medunjanin, Damira Imamovića, muzičkog sastava Divanhana i drugih.

Pisci ljubavnih pesama koje su komponovanjem muzike u duhu sevdaha postale poznate sevdalinke bili su i neki od poznatih književnika poput Alekse Šantića. Međutim, velikom broju sevdalinki autor se ne zna i smatraju se delom narodne tradicije, tj. narodnim pesmama. 

Krajem 19. veka počinju da se masovnije beleže tekstovi sevdalinki. Među prvima je tekstove sevdalinki prikupljao i zapisivao Franjo Ksaver Kuhač, a posle njega češki etnomuzikolog Ludvik Kuba, koji je 1893. godine četiri meseca boravio u Bosni i Hercegovini i prikupio i zapisao tekstove 1113 pesama.

Čija je sevdalinka?

Božo Vrećo je jedno od najistaknutijih imena savremenog sevdaha. Poznat je po svojim jedinstvenim interpretacijama, koje kombinuju tradicionalni sevdah s modernim pristupima i autentičnim ličnim pečatom. 

Božo je često opisan kao umetnik koji spaja prošlost i budućnost sevdalinke, uz izražajnu vokalnu tehniku i scensku prisutnost. 

Osim što peva tradicionalne sevdalinke, Božo Vrećo piše i nove pesme u duhu sevdaha. Njegova karijera je obeležena međunarodnim priznanjima, koncertima širom sveta i posebnim mestom u očuvanju i revitalizaciji sevdalinke. Njegov stil i otvorena ličnost doprineli su privlačenju nove publike za ovaj muzički žanr.

Često ga nazivaju "princom sevdaha", a ovaj umetnik je u nedavnom gostovanju istakao da sevdalinka pripada svim narodima u Bosni i Hercegovini.

- Još uvek u ovom gradu sam Srbin koji živi u Sarajevu. Srbin koji se bavi sevdalinkom. U ovom gradu postoji "uvreženo pravilo" da sevdalinku može izvoditi samo musliman, neko muslimanske veroispovesti. To je pogrešno tumačenje. To je osamdeset odsto stanovnika ovog grada, da ne kažem Bosne i Hercegovine, misle tako. Ja to govorim zbog 14 godina provedenih u ovoj zemlji u kojoj ja ostajem zato što volim ovu zemlju, i volim taj narod - istakao je Vrećo.