Чија је севдалинка? Уписана је на листу културне баштине УНЕСЦО-а, а многи мисле да припада само једном народу

Севдалинка, традиционална градска народна песма Босне и Херцеговине, уврштена је 4. децембра на листу нематеријалне културне баштине УНЕСЦО-а, објавило је Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине. 

Ова одлука донесена је на седници Одбора за нематеријалну културну баштину УНЕСЦО-а, и представља изузетно признање за културно наслеђе Босне и Херцеговине, каже се у саопштењу. 

Номинација севдалинке за листу УНЕСЦО-а иницирана је 2017. године из Удружења музичких уметника из Тузле, а уз подршку Државне комисије за сарадњу БиХ с УНЕСЦО-ом и Министарства цивилних послова. 

Припрему номинацијског докуметна координисало је Федерално министарство културе и спорта. 

Истакнула је да ће одлука о упису бити озваничена на сесији Међувладиног комитета за нематеријалну културну баштину, која се 4. децембра одржава у Парагвају.

Значење речи севдалинка?

Реч севдалинка је настала од турске речи "севда" што значи љубав, док су значења сродне речи севдах — миловање, љубавна чежња, страст, занос, ватрена жеља, дубоко нагнуће, жарка склоност; љубавна патња, уздисање. 

Такође, "дерт" (или "севдах") је осећање својствено свим балканским народима и коренима је везано за поезију и уметност Истока. 

Овај израз означава психолошко стање: "Данас јесмо, сутра ко зна где смо!".  

Постоје и ставови да реч севдах, која се налази у основи речи севдалинка, потиче од арапске речи "sawda" која означава црну жуч која је по веровању арапских и грчких лекара један од четири елемента који сачињава људски организам. Пошто је љубав узрок меланхоличних расположења, извршено је њено повезивање са црном жучи. Због тога је у турској језику "sawda" била основа за реч севда (тур. севда) која значи љубав. Додавањем слова х настао је севдах од којег је још мрачнији, тужнији и љубавнији карасевдах, крајњи стадијум љубавног заноса и припадајуће туге и жалости који људи речима могу да опишу.

Извођачи и аутори

Најистакнутији интерпретатори севдалинке у 20. веку код нас јесу Сафет Исовић, Недељко Билкић, Химзо Половина, Неџад Салковић, Заим Имамовић, Слободан Лалић, Мехо Пузић, Винко Брнада, а међу најпознатије интерпретаторке убрајају се Беба Селимовић, Нада Мамула, Зехра Деовић, Зора Дубљевић, Силвана Арменулић, Аземина Грбић, Вида Павловић, Јасна Кочијашевић и други.

У новије време истакнути су извођачи, попут Божа Врећа, Амире Медуњанин, Дамира Имамовића, музичког састава Диванхана и других.

Писци љубавних песама које су компоновањем музике у духу севдаха постале познате севдалинке били су и неки од познатих књижевника попут Алексе Шантића. Међутим, великом броју севдалинки аутор се не зна и сматрају се делом народне традиције, тј. народним песмама. 

Крајем 19. века почињу да се масовније бележе текстови севдалинки. Међу првима је текстове севдалинки прикупљао и записивао Фрањо Ксавер Кухач, а после њега чешки етномузиколог Лудвик Куба, који је 1893. године четири месеца боравио у Босни и Херцеговини и прикупио и записао текстове 1113 песама.

Чија је севдалинка?

Божо Врећо је једно од најистакнутијих имена савременог севдаха. Познат је по својим јединственим интерпретацијама, које комбинују традиционални севдах с модерним приступима и аутентичним личним печатом. 

Божо је често описан као уметник који спаја прошлост и будућност севдалинке, уз изражајну вокалну технику и сценску присутност. 

Осим што пева традиционалне севдалинке, Божо Врећо пише и нове песме у духу севдаха. Његова каријера је обележена међународним признањима, концертима широм света и посебним местом у очувању и ревитализацији севдалинке. Његов стил и отворена личност допринели су привлачењу нове публике за овај музички жанр.

Често га називају "принцом севдаха", а овај уметник је у недавном гостовању истакао да севдалинка припада свим народима у Босни и Херцеговини.

- Још увек у овом граду сам Србин који живи у Сарајеву. Србин који се бави севдалинком. У овом граду постоји "уврежено правило" да севдалинку може изводити само муслиман, неко муслиманске вероисповести. То је погрешно тумачење. То је осамдесет одсто становника овог града, да не кажем Босне и Херцеговине, мисле тако. Ја то говорим због 14 година проведених у овој земљи у којој ја остајем зато што волим ову земљу, и волим тај народ - истакао је Врећо.