ISTINITA PRIČA IZ UGLA MODERNOG PESNIKA: Milan Dobričić o Sajmu i Sizifovskom poslu književnika u Srbiji, danas

Milan Dobričić rođen je 1977. godine u Beogradu. Diplomirao je svetsku i srpsku književnost na Univerzitetu u Beogradu i završio Beogradsku Otvorenu Školu. Jedan je od osnivača Udruženja Treći Trg i međunarodnog Beogradskog festivala poezije i knjige TRGNI SE! POEZIJA!. Radi kao prevodilac sa engleskog i italijanskog jezika. Objavljivao je poeziju i prozu u časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji/Kataloniji, Turskoj i Makedoniji. U ekskluzivnom intervjuu za SrbijaDanas.com, uoči otvaranja 61. Beogradskog sajma knjiga, Milan nam pruža svoju perspektivu kao izdavač, pesnik i borac za ljudska prava, a u vezi sa srpskom literarnom scenom, priča o inspiraciji i tome što ga pokreće.

- Ne smatram sebe velikim poznavaocem književnosti. Možda sam bolji poznavalac Sajma knjiga? U svakom slučaju, očekujem, nažalost, dalju komercijalizaciju u svakom pogledu. Ipak, biće mesta i za one "prave" izdavače, koji su hrabri da izađu pred potencijalne čitaoce i sa nečim elitistički kvalitetnim.

- Moderna srpska literarna i izdavačka scena su, naravno, kao i sve druge moderne srpske scene: sportska, kulturna, politička. Kada su svi u istom loncu, svi su deo čorbe. Teško da išta može izbeći taj zajednički ukus i miris, koje, nadam se, ne moram definisati - i suviše su sveprisutni i svima jasni.

- Inspiracija su mi uvek život i ljudi. O tome uvek pišem. Često mi se čini da stalno pišem jedno te isto. Uzore nemam, čitam puno, čitam sve, pa šta se "zalepi" zalepi se, i samo se kasnije utka u ono moje.

- Karijera pisca ili pesnika ima perspektivu, samo istu kao što je perspektiva bilo kog drugog zanimanja: ili ide niz maticu, ili protiv, ili pliva postrance. Teško se može potpuno izaći van toka. Sadašnji izdavač bi onom mladom pesniku rekao samo da gura i da bude iskren prema sebi. Samo sebe gledamo u ogledalu, i ako taj pogled možemo izdržati, ostalo nije važno.

- Postoji, naravno. Ne volim da izdvajam, jer ću nekog zaboraviti. Ali, hajde: Enes Halilović, Ana Ristović, Siniša Tucić, Bojan Babić, David Albahari, Aleksandar Gatalica. I puno "mladih" neafirmisanih pisaca, mojih sapatnika.