"Izgubila sam najdragoceniju uspomenu na Čkalju": Ovako je supruga pokojnog glumca govorila o njemu, a njene reči raznežiće i one sa najhladnijim srcem

Legendarni glumac i komičar Miodrag Petrović Čkalja napustio nas je još davne 2003. godine, ali je za sobom ostavio bogatu umetničku zaostavštinu.

Glumac je umeo ponekad da se žali kako ga muči samoća, a posmatrajući kako mu jedan po jedan kolega i prijatelj umire, Čkaljin prepoznatljivi osmeh počeo je da bledi

Njegov brak sa suprugom Dragica Petrović, mnogima je i dan danas sinonim za pravu ljubav, a jednom prilikom prisetila se kako su se verili, kao i da gde god su živeli komšije bi ga obožavale.

- Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama. Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod "Gramaga". Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspomenu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom - svojevremeno je ispričala Dragica.  

Kada je dobio nagradu "Car Konstantin", za životno delo, održao je govor u kojem je ogolio dušu, a o kojem se i dan danas priča.

- Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se prvo svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek sa zakašnjenjem donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde - rekao glumac na dodeli.

Lik i delo Miodraga Petrovića Čkalje i dalje žive kroz priče, osmehe i generacije koje uživaju u njegovim maestralnim ostvarenjima.