"Изгубила сам најдрагоценију успомену на Чкаљу": Овако је супруга покојног глумца говорила о њему, а њене речи разнежиће и оне са најхладнијим срцем

Легендарни глумац и комичар Миодраг Петровић Чкаља напустио нас је још давне 2003. године, али је за собом оставио богату уметничку заоставштину.

Глумац је умео понекад да се жали како га мучи самоћа, а посматрајући како му један по један колега и пријатељ умире, Чкаљин препознатљиви осмех почео је да бледи

Његов брак са супругом Драгица Петровић, многима је и дан данас синоним за праву љубав, а једном приликом присетила се како су се верили, као и да где год су живели комшије би га обожавале.

- Понекад је утрчавао у највећој гужви, али с букетом у рукама. После три месеца, Чкаља ми је донео прстен. Купио га је за педесет динара код "Грамага". Нажалост, у сељакању из стана у стан, изгубила сам ту најдрагоценију успомену. У почетку нашег брака становали смо у намештеној соби у Небојшиној улици. Од тада до данас селили смо се пет пута. За сваки нови комшилук Чкаља је представљао праву атракцију. У било које време звонили би на врата и тражили да га виде, или да им да аутограм са сликом - својевремено је испричала Драгица.  

Када је добио награду "Цар Константин", за животно дело, одржао је говор у којем је оголио душу, а о којем се и дан данас прича.

- Имам 76 година и ништа ми не треба. Живео сам и живим скромно. Али, значи ми да наша деца живе нормално. Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се прво својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се прво свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек са закашњењем донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде - рекао глумац на додели.

Лик и дело Миодрага Петровића Чкаље и даље живе кроз приче, осмехе и генерације које уживају у његовим маестралним остварењима.