KAO DETE SVIRAO HARMONIKU na zemunskoj pijaci, stigao do dvora i postao najpoznatije ime bivše Jugoslavije
Mirko je položio diplomski ispit na konzervatorijumu, a da je odsvirao samo jedan ton!
Iznenadna vest o smrti Mirka Šouca unesrećila je mnoge poznavaoce muzike i lepe pesme. Mirko je rođen 29.06.1933 godine u centru Zemuna, gde je proveo i veći deo svog života. Mirko potiče iz porodice u kojoj su oba roditelja imala talenat za muziku. Majka je bila muzikalna, volela je da sluša i da izvodi starogradsku muziku. Njegov otac je bio muzičar sa zavidnim brojem ploča, preko kojih je mladi kompozitor i stekao prvo znanje o muzičkom pluralizmu. Poznato je da je Mirko prvo naučio da čita note, a tek kasnije slova i brojeve.
Do nedavno su još uvek bili živi stari zemunci koji su sa lokalpatriotskim ponosom prepričavali anegdotu kako tada petogodišnji Šouc svira svoju malu harmoniku na pijaci u centru, dok sirotinja sakuplja novac za sebe kačketom.
Brzo se pročulo za mladog virtuoza, te je on putem gradskog radija tada pozvan na kraljev dvor. Dečaka su na dvoru posmatrali kao Mocarta, ali sudbina nije htela da mladić ostane običan dvorski svirac.
Najpopularniji dečak na svetu NAPUNIO JE 80 godina!
Najjači start za elektronski događaj ikad: U nekoliko sati planulo 3.000 ulaznica za spektakl Paula Kalkbrennera u beogradskoj Areni!
Po romanu preminule Dubravke Uglješić nastao je ovaj revolucionarni film, obeležio je generacije Jugoslovena
Njegova majka i otac se tada razilaze, a osmogodišnji dečak ostaje sa majkom. Kompozitor se seća da su to bile godine pravog izazova - morao je da svira u lokalnoj kafani kako bi zgrejao i prehranio sebe i majku, koja je sabotažom etiketirana kao nepodoban radnik.
Upisuje muzičku školu, koju kao izvanredan talenat završava pre vremena. 1960. godine je diplomirao na teoretskom odseku, sa klavirom kao glavnim predmetom. Završio je Muzičku akademiju u Beogradu, u klasi profesora Milice Marijanović i velikog Marka Tajčevića, po čijim se lekcijama muzička teorija još uvek izučava u školama.
Zna se i da je položio diplomski ispit na konzervatorijumu, a da je odsvirao samo jedan ton. Bio je spreman da svira ispitnu kompoziciju, spustio je ruke na dirke i odsvirao prvu notu. Čuo je da je ona za pola tona niža od štimunga, i pobegao sa scene u suzama. Profesor, kada je čuo zašto dečak plače, otišao je do bine i zvučnom viljuškom utvrdio da je Šouc sasvim u pravu. Položio je ispit uz ovacije. Iako je profesorima bilo neverovatno, Šouc je zapravo bio rođeni apsolutni sluhista, i imao je redak dar da takvu specifičnost prepozna.
Mirko je bio jedan od najaktivnijih akademskih muzičara. Svojim kompozicijama različitih žanrova, kao i svestranim muzičkim angažovanjem, stekao je popularnost, visoki ugled i obeležio ceo jedan period muzičkog života bivše Jugoslavije. Prvi profesionalni nastup imao je 01.09.1938. Jednom nedeljno je nastupao u Rodinom pozorištu i Kolarčevoj zadužbini, solistički ili sa svojim orkestrom harmonika.
Jedan je od začetnika i najpoznatijih kompozitora džez muzike na ovim prostorima. Godine 1953. osniva dva ansambla, od kojih je čuveni "Ansambl Mirka Šouca", sa kojim je ostvario preko hiljadu koncerata u zemlji i inostranstvu. Bio je član je udruženja džez mužicara od osnivanja, a Udruženja kompozitora Srbije od 1955. godine.
Kao kompozitor se prvi put se pojavljuje Prvom Beogradskom festivalu zabavne muzike. U dugogodišnjoj kompozitorskoj karijeri pobeđuje na mnogim festivalima na prostorima Jugoslavije. Bio je dirigent Zabavnog i Velikog narodnog orkestra Radio televizije Beograd, a dirigovao je preko 100 predstava u Pozorištu na Terazijama.
Komponovao je džez, zabavnu, dečju, muziku za film, radio i TV drame i serije i muziku u duhu starogradskih pesama. Izdao je dve ploče i jedan CD džez muzike. U SOKOJ-u je evidentirano preko 200 njegovih kompozicija različitih muzičkih žanrova i priblizno toliko aranžmana i koautorskih radova.
Za svoj ogroman doprinos, kao i za sveukupan stvaralački rad, dobitnik je nacionalnog priznanja za doprinos kulturi, "Ordena rada sa zlatnim vencem" i preko trideset najprestižnijih nagrada naše zemlje: povelja, priznanja, zahvalnica na raznim festivalima i muzičkim manifestacijama iz gradova bivše SFRJ. Godine 2010. na 27. niškom džez festivalu, dobija nagradu za životno delo.
Mirko iza sebe ostavlja svoju kći, talentovanu dirigentkinju, kao i unučicu Katarinu, koja već nastupa i oduševljava zemunce svojim anđeoskim glasom.
