Redizajn vizuelnog identitet Zvezdara teatra
Slavimir Stojanović, istaknuti dizajner, i Dušan Kovačević, direktor pozorišta danas su pred predstavnicima medija i prijateljima pozorišta govorili o redizajnu vizuelnog identiteta Zvezdara teatra.
Slavimir Stojanović, istaknuti dizajner, i Dušan Kovačević, direktor pozorišta danas su pred predstavnicima medija i prijateljima našeg pozorišta govorili o redizajnu vizuelnog identiteta Zvezdara teatra - razlozima za ovaj projekat i značenju novog vizuelnog identiteta za samo pozorište. Događaj je otvorio Dušan Kovačević:
- Zvezdaru doživljavam kao kuću u tom smislu što je odnos prema kući drukčiji i ozbiljniji nego prema instituciji i zgradi. Kad kažem kuća mislim na ono čega se i vi sećate da je pozorište nekada imalo kao ozbiljna kuća, ozbiljan odnos prema sebi i prema publici.
ZVEZDARA TEATAR: "Hipnoza jedne ljubavi" obara rekorde - evo šta vas još čeka u januaru!
On je zatim govorio i o tome zbog čega se Zvezdara teatar odlučio na ovakvu promenu: „prošle godine, kada smo rešili da sa planom za rekonstrukciju jednog dela zgrade, obnovimo i da napravimo kompletno novi dizajn počevši od loga Zvezdare, samog naziva, svih štampanih obaveštenja i pisma, kada smo se dogovorili sa Slavom, koji je danas sigurno najzanimljiviji i najbolji dizajner u Srbiji i šire u regionu, da mu damo predlog da on osmisli to šta bi bilo dobro od sad pa za duga vremena i on je posle nekoliko meseci dao predlog. To je ono što će od sada biti zaštitni znak Zvezdarin i pratiće sve programe u budućnosti.“
Slavimir Stojanović je pomenuo kako je za njega čast i da je srećan što može da govori o ovom projektu. On je rekao: „pozorište, a naročito predstave i filmovi Dušana Kovačevića, kreiralo je ono što ja danas pokušavam da predstavim kao duh ove sredine kroz svoj autorski i dizajnerski rad. Nadam se da deo toga možete da vidite i u ovom redizajnu koji sam napravio.“
Najveći izazov je bio kako redizajnirati nešto što je toliko godina deo identiteta pozorišta i najteže je bilo preneti emotivni aspekat koji je stari identitet nosio sa sobom. Redizajn je bio potreban kako bi se identitet pozorišta prepoznao bez obzira na pojedinačne predstave koje se u njemu izvode.
- Za mene je ovo nešto što emotivno odmah budi ideju satire, nečeg duhovitog i pametnog što ću ovde videti. Dakle, uhvatiti se u koštac sa ovako nečim i reći da ovo nema baš sve kvalitete koje bi trebalo da ima je pre svega izazov emotivne vrste.“
Novi logo zadržava zvezde koje se nalaze na prethodnom, ali je sve očišćeno i vizuelno bolje organizovano. Ovaj simbol je odabran jer se jasno vidi zvezda koja isijava, kada se one poređaju u vrstu galaktičkog rasporeda, dobija se efekat zvezdanog neba. Drugi izazov je bio font koji dobro funkcioniše kako u ćiriličnom tako i u latiničnom pismu.
- Dizajn ne sme da bude pretenciozan da preskoči i da jednostavno natkrili te predstave, predstave su tu mnogo važnije.“
Još jedan izazov je bilo kako uskladiti tipografiju. Trebalo je da se dobije dokumentarni efekat koji ide dobro uz satirične predstave. Font koji je Slavimir odabrao ima aspekat i kritike, podsećajući na neki tajni dokument.
Boje su zagasite, koriste se da akcentuju nešto, ali se koriste kao podloga za sijanje ostalih elemenata.
