Zapisi kućne pomoćnice Ive Andrića: "Insistirao je da svakog jutra pije čaj, a gostima ovo nikako nije dozvoljavao"

Serija "Nobelovac", koja se emituje na Prvom kanalu RTS-a, probudila je interesovanje šire javnosti za lik i delo književnika Ive Andrića.

Premda pomenuto ostvarenje "pokriva" dobar deo života čuvenog nobelovca, mnoge stvari ostaju nepoznate za čitaoce i gledaoce.

Posebno su zanimljivi detalji iz običnog, svakodnevnog života Ive Andrića, koji su najmanje poznati javnosti.

Knjiga "Ko je bio Ivo Andrić", koju je priredila Žaneta Đukić Perišić, predstavlja zbir autentičnih sećanja na Ivu Andrića iz ugla njegovih savremenika – školskih drugova, prijatelja, pisaca, diplomata, suseda, rođaka, političara i poznanika.  

Jutarnji ritual

U pomenutoj knjizi postoji zapis Milosave Puzić, koja je dugo godina bila Andrićeva kućna pomoćnica. 

– Svakoga jutra, morala sam gos’n Andrića da probudim tačno u osam sati, ni minut kasnije! Donela bih mu čist bade mantil, sa kojim je odlazio u kupatilo. Posle jutarnjih priprema, kupanja i brijanja – čekao ga je vreo čaj. Nije imao omiljeni čaj: štaviše – insistirao je da svakog jutra pije čaj različitog ukusa – jedno je od sećanja Milosava. 

Pravedan, ali strog

Andrić je bio pravedan, ali ponekad i strog, dodaje kućna pomoćnica. 

– Jednom prilikom, zaboravila sam da uz ćasicu za šećer, koju sam mu servirala pored čaja, donesem kašičicu. Odmah sam to primetila i izvinila se. "Nema izvinjenja Milka, čovek mora biti sabran! Vi ste ovde da brinete o meni i baki – pa to molim vas i radite!" 

Da li je gos’n Andrić kod kuće?  

Milisava je detaljno i opisivala svakodnevne nobelovčeve aktivnosti.

- Pred izlazak u prvu jutarnju šetnju, koja nije trajala duže od 45 minuta, seo bi na stolicu u velikom predsoblju stana i ja bih mu pomogla da obuje cipele. Izlazio je na velika vrata. (Ja sam imala svoja mala vrata, za poslugu, i koristila sam isključivo njih). Dok je gos’n Ivo šetao, pravila sam ručak i obavezno sveže ceđeni sok – koji je pio po povratku. Tokom prepodneva, Andrić je satima sedeo u sobi i radio. Tada je obično dolazila Vera Stojić, koja mu je pomagala (prim. aut. Stojićeva je bila dugogodišnji Andrićev lični sekretar, kasnije i izvršilac njegovog testamenta i prvi upravnik Zadužbine Ive Andrića, koju je vodila da svoje smrti, decembra 1988. godine). U prepodnevnim satima, često su na vrata dolazili razni ljudi: ja sam otvarala vrata, upitala za ime i prezime i brzo trčala u radnu sobu, da proverim "da li je gos’n Andrić kod kuće"… Ako ih hoće – ja ih onda pustim. 

Više puta su ga u šetnji odžeparili 

Pomoćnica u svojim zapisima otkriva da se Andriću, tokom dnevnih šetnji, često događalo da bude opljačkan.

- Posle ručka, Andrić se uvek odmarao u svojoj sobi, a oko tri popodne išao u šetnju posle koje ga je opet čekao svež sok. Nekoliko puta se dogodilo da ga u šetnji odžepare. Uđe tako Andrić u kuću, presečenog sakoa ili mantila i kaže: "Milka, ja nemam ništa!" Novčanik ili dokumenta smo obično nalazili posle nekoliko dana pred kućnim vratima: kada kasnije shvate da su odžeparili nobelovca – oni mu dokumenta ili novčanik krišom donesu i ostave na prag stana.

Izuvanje zabranjeno

Zanimljiva je i anegdota vezana za izuvanje gostiju. 

– Sećam se, nije davao da se gosti u našoj kući izuvaju. Jednom prilikom, u početku rada u kući Ive Andrića, zamolila sam neke goste da se izuju, bile su im prljave cipele. Andrić me je ukorio: "Aman, Milka, ne priliči da gospodin u odelu ili dama u štikli idu bez obuće, bosi, zato je svet izmislio usisivač!" – navodi Milosava Puzić.