Hteo je da se OBESI: Naš glumac bio je na rubu siromaštva, a zbog dugova je pomišljao da sebi SKRATI MUKE
Godinama radio fizički posao, a onda mu se život preko noći preokrenuo!
Glumac Siniša Ubović nedavno je javnosti otkrio detalje iz perioda svog života koji su bili obeleženi teškoćama i izazovima.
Jedan od najupečatljivijih momenata bio je trenutak kada je imao dug od čak 30.000 evra, zbog čega je, kako je priznao, razmišljao da digne ruku na sebe i tako izvrši samoubistvo.
Čuveni Đuza Stojiljković preoteo prijatelju ženu - velikan srpskog glumišta ove vesti saopštio drugu dok je ležao u bolnici
Danas, 21. februara, obeležavamo Međunarodni dan maternjeg jezika - neizrecivo važan za svaki narod
Batu Živojinovića premeštaju iz Aleje zaslužnih građana - Oglasio se sin Miljko: "Sve je bilo stopirano"
- U jednom trenutku sam doživeo preokret. Radio sam u pozorištu, na radiju, televiziji, ali nisam uvek bio zadovoljan, na mnoge poslove sam morao da pristajem jer sam od toga živeo. To je dovodilo do toga da sam se pitao da li sam ja kvalitetan, da li sam za ovaj posao i kada će neko da me primeti. Onda se desio taj preokret – sa 35 godina dobio sam glavnu ulogu u seriji "Miris kiše na Balkanu". Ljubiša Samardžić mi je dao tu ulogu i tada sam počeo da tragam za životnim pitanjima i došao sam do jedne knjige Lujze Hej. Sticajem okolnosti sam postao jedini stipendista te žene - rekao je glumac, te nastavio:
- Kada me je pozvala, brinuo sam se kako ću da obezbedim avionsku kartu, da li ću da pozajmim od nekoga ili da podignem kredit, a u to vreme ovde dobijam tu ulogu i to je bila moja najveća prekretnica jer jedini uslov koji sam dobio od reditelja Ljubiše Samardžića je bio taj da za vreme snimanja, odnosno četiri meseca, budem konstantno tu, a usred tog snimanja ja dobijam ponudu da odem na edukaciju. Ljubiši sam rekao da treba da idem u Ameriku, a on mi kaže da onda neću igrati i da se odlučim da li ću konačno da igram glavnu ulogu koju sam dobio ili ću da idem negde. On mene pita gde idem, a ja ne znam ni kako da mu kažem. Ja sam mu rekao da je to za neki javni nastup, a on kaže meni da je to glupost, šta će meni javni nastup, da sam ja glumac, ja to znam... I sutradan su me zvali iz produkcije i napravili su takav raspored da sam dobio 10 slobodnih dana i otišao tamo, završio to i dobio stipendiju.
Siniša je ispričao kako je upisao glumu iz petog pokušaja, ističući da je prethodno radio različite poslove kako bi preživeo.
- Glumu sam upisao iz petog puta, te prve godine kada nisam upisao bio je rat i nisam osetio da treba da idem u vojsku. Upisao sam Višu poslovnu školu i dao dva ispita i posle drugog ispita sam shvatio da mene to ne zanima. Onda sam počeo da švercujem majice iz Segedina, pa sam prodavao seme palme, kada god neku glupost izmislim šta ću da radim, onda me majka šalje u njenu firmu da to prodajem njenim koleginicama. Znao sam kakvo je vreme bilo tada i da moji roditelji teško žive, nisam hteo da sedim nego sam stalno nešto radio. Nekoliko meseci sam radio na građevini kada se zidao "YU biznis centar", istovarao sam šut i posle dva meseca kada sam skupio pare moji su mi dodali da mogu da kupim 501 farmerke - eto tolika je plata bila.
- Drugarica me zove i kaže mi da u Novim Banovcima ima neko gradilište, pa smo išli da čistimo šut i malter u kupatilima sa sonom kiselinom, sećam se toga ali to mi je bilo super jer sam mogao da zaradim i da kupim sebi cigarete. Sledeće godine sam otišao u vojsku i kada je došlo vreme prijemnog ja sam zamolio komadanta da me pusti, ali ni tada nisam prošao. Kada sam završio vojsku otišao sam u Slovačku i mislio sam da ću tamo da ostanem. Radio sam kao konobar i kao di-džej… Trajalo je to i onda sam iz petog puta upisao glumu i 1996. godine sam završio studije - rekao je on za domaće medije, pa otkrio od čega je živeo tih godina:
- Živelo se od raznih honorara, radio sam i sinhronizacije, razne predstave i šta god sam mogao. Godine 2001. sam dobio prvo dete i onda je tu krenuo dodatni pritisak, ni supruga ni ja nismo imali stalne plate. Od 2000. godine kada sam ušao u priču slobodnog umetnika svaki mesec je bilo pitanje da li ću moći da izguram finansijski, da li ću moći da kupim detetu šta treba i vrlo često nije bilo para, a puno sam radio. Godine 2006. sam odlučio da pokrenem privatan biznis, otvorio sam piceriju, to je trajalo tri godine i samo sam u dugove išao. Na kraju sam dugovao 30 hiljada evra i pitao sam se da li da se obesim. Onda sam krenuo da radim dodatno, pa sam radio kao vozač u okviru pozorišnog festivala, jedan producent me je pozvao da budem njegov saradnik, a moja uloga je bila da vozim ljude koji dolaze iz inostanstva, meni je ta dnevnica bila jako značajna.
Srbija Danas/O.T.
