"U želji da ne ode..." Testament Žarka Lauševića otkrio šta je bila poslednja volja velikana

Prošla je godina od smrti Žarka Lauševića. Ovaj legendarni glumac izgubio je borbu sa teškom bolešću, a sećanje na njegov izvanredan talenat i neosporne glumačke veštine ostaje sačuvano kroz njegove nezaboravne uloge. Vest o Lauševićevoj smrti potresla je čitav region.

O njegovoj borbi za život svedoči knjiga "Lauš" autora Borisa Jakića, koju je objavila izdavačka kuća Vukotić medija. U nastavku prenosimo deo iz te knjige.

- Kao i svaki ozbiljan i odgovoran čovek, Žarko je napisao testament, precizno opisujući svoju poslednju želju.
To je učinio u proleće 2023. godine, verujući da kraj nije tako blizu. Smrt za njega nije bila misterija - dobro su se poznavali još od vremena podgoričke tragedije, i bili su bliski, obraćajući se jedno drugom na "ti". Nikada nije znao da štedi. Iako je bio bolestan, nije se odrekao cigareta. Samo je promenio oblik - umesto običnih sa filterom, počeo je da puši elektronske cigarete.

Na Klinici za ORL Kliničko-bolničkog centra Srbije, doktor mu je izvršio biopsiju tkiva. Rezultati su mogli da se tumače na dva načina - i kao da jeste, i kao da nije tumor - objašnjava pukovnik doktor Nebojša Marić, načelnik Odeljenja za grudnu hirurgiju na VMA.

Bila je dilema da li operisati pluća ili ne. Kada je žlezda van grudnog koša zahvaćena kancerom, postoji velika mogućnost da su u pitanju metastaze, ali to ne isključuje mogućnost operacije. Tumor u donjem režnju pluća nije bio veliki.

Predstavljao je pravi izazov odlučiti o najboljoj metodi lečenja - da li započeti ciljanu hemioterapiju ili odmah preći na hirurški zahvat. Kao hirurg, smatram da bi bilo šteta ne ukloniti taj primarni problem i nastaviti lečenje. Preporučio sam mu operaciju. Iako nije izgledao kao čovek koji se plaši, bio je previše analitičan. Proučavao je sve o kanceru pluća i potencijalnim metodama lečenja. Verovao je da postoji način da se bolest kontroliše ili eliminiše alternativnim putem.

Biopsija supraklavikularne žlezde, koja u početku nije dala jasan odgovor, probudila je kod njega nadu da se možda radi o nekoj upali, a ne o kanceru pluća. Odlučio je da se posveti alternativnim metodama lečenja, promenom načina ishrane, smanjenjem unosa šećera i izbegavanjem određenih namirnica. Čak mi je poklonio knjigu jednog japanskog autora na tu temu.

Nastavio je da radi punom snagom. Objasnio sam mu da su veće šanse za izlečenje uz hiruršku intervenciju i rezervisao mu termin na mom odeljenju. Nakon nekoliko dana, obavestio me je, nakon konsultacija sa onkolozima, da ne želi operaciju.

Ne mogu tačno da procenim zašto je izbegao hirurški zahvat - da li je bio u pitanju strah ili uverenje da će alternativnim metodama uspeti da pobedi bolest. Mislim da je bio čvrsto uveren da će uspeti. Pitao me je koliko bi dugo ostao u bolnici ako bi se odlučio za operaciju. U tom trenutku je snimao "Vreme smrti" i još nekoliko filmova.

Tada se osećao odlično, bio je u punoj snazi i nije osećao veća ograničenja. To je najveća "kvaka" kod onkoloških bolesti - osećate se dobro dokle god možete da stojite na nogama. Ključno je lečiti se dok se osećate dobro.

Prisustvovao sam premijeri "Heroja Halijarda". Kada sam ga video, nije mi bilo prijatno. Baveći se onkološkim pacijentima, bilo mi je jasno da mu vreme ističe. Kraj se nazirao.

U želji da ne ode bez tragova borbe, koristio je svaki dan maksimalno, snimajući dok god je mogao da stoji. Čak i tada, kada je više vremena provodio u KBC "Bežanijska kosa" nego kod kuće, verovao je da će mu dobri dani tek doći - navodi se u knjizi "Lauš".

Ko je bio Žarko Laušević?

Žarko Laušević je bio jedan od najcenjenijih i najtalentovanijih glumaca bivše Jugoslavije i Srbije. Rođen 19. januara 1960. godine u Cetinju, Laušević je započeo svoju glumačku karijeru 1980-ih godina i brzo postao jedna od najpoznatijih figura u domaćem pozorištu i kinematografiji.

Laušević je svoj glumački talenat pokazao u brojnim pozorišnim predstavama, ali je najveću popularnost stekao kroz uloge u filmovima i televizijskim serijama. Neke od njegovih najpoznatijih uloga uključuju filmove poput "Oficir s ružom", "Boj na Kosovu", "Sabirni centar", i "Braća po materi". Postao je sinonim za snažne i emotivne likove, često portretišući složene ličnosti suočene sa moralnim dilemama.

Podgorička tragedija

Njegov život se drastično promenio 1993. godine, kada je u Podgorici, u samoodbrani, pucao u grupu mladića i usmrtio dvojicu. Ovaj tragični događaj doveo je do toga da bude osuđen na zatvorsku kaznu. Laušević je proveo nekoliko godina u zatvoru, a njegova sudbina izazvala je veliko interesovanje javnosti i izazvala podeljene reakcije u društvu. Nakon što je izašao iz zatvora, emigrirao je u Sjedinjene Američke Države, gde je godinama živeo povučeno, daleko od očiju javnosti.

Nakon skoro dve decenije provedenih van Srbije, Laušević se vratio u zemlju i ponovo počeo da glumi, čime je nastavio svoju umetničku karijeru. Izdavanje njegovih memoara pod nazivom "Godina prođe, dan nikad" privuklo je veliku pažnju i otvorilo vrata za njegov povratak u domaću kinematografiju. Memoari su postali bestseler i pružili su intiman uvid u njegovu borbu sa teškim životnim situacijama.

Uprkos bolesti koja ga je pratila u poslednjim godinama života, Žarko Laušević je nastavio da glumi sve do kraja, uključujući i uloge u filmovima i serijama koje su ostale zabeležene kao deo njegovog bogatog opusa. Preminuo je 2023. godine, ostavivši za sobom nasleđe glumačkog velikana čiji se rad i dalje ceni.

Njegova životna priča ostaje simbol borbe, patnje, ali i umetničke strasti koja ga je održala do poslednjih trenutaka.