"У жељи да не оде..." Тестамент Жарка Лаушевића открио шта је била последња воља великана

Прошла је година од смрти Жарка Лаушевића. Овај легендарни глумац изгубио је борбу са тешком болешћу, а сећање на његов изванредан таленат и неоспорне глумачке вештине остаје сачувано кроз његове незаборавне улоге. Вест о Лаушевићевој смрти потресла је читав регион.

О његовој борби за живот сведочи књига "Лауш" аутора Бориса Јакића, коју је објавила издавачка кућа Вукотић медија. У наставку преносимо део из те књиге.

- Као и сваки озбиљан и одговоран човек, Жарко је написао тестамент, прецизно описујући своју последњу жељу.
То је учинио у пролеће 2023. године, верујући да крај није тако близу. Смрт за њега није била мистерија - добро су се познавали још од времена подгоричке трагедије, и били су блиски, обраћајући се једно другом на "ти". Никада није знао да штеди. Иако је био болестан, није се одрекао цигарета. Само је променио облик - уместо обичних са филтером, почео је да пуши електронске цигарете.

На Клиници за ОРЛ Клиничко-болничког центра Србије, доктор му је извршио биопсију ткива. Резултати су могли да се тумаче на два начина - и као да јесте, и као да није тумор - објашњава пуковник доктор Небојша Марић, начелник Одељења за грудну хирургију на ВМА.

Била је дилема да ли оперисати плућа или не. Када је жлезда ван грудног коша захваћена канцером, постоји велика могућност да су у питању метастазе, али то не искључује могућност операције. Тумор у доњем режњу плућа није био велики.

Представљао је прави изазов одлучити о најбољој методи лечења - да ли започети циљану хемиотерапију или одмах прећи на хируршки захват. Као хирург, сматрам да би било штета не уклонити тај примарни проблем и наставити лечење. Препоручио сам му операцију. Иако није изгледао као човек који се плаши, био је превише аналитичан. Проучавао је све о канцеру плућа и потенцијалним методама лечења. Веровао је да постоји начин да се болест контролише или елиминише алтернативним путем.

Биопсија супраклавикуларне жлезде, која у почетку није дала јасан одговор, пробудила је код њега наду да се можда ради о некој упали, а не о канцеру плућа. Одлучио је да се посвети алтернативним методама лечења, променом начина исхране, смањењем уноса шећера и избегавањем одређених намирница. Чак ми је поклонио књигу једног јапанског аутора на ту тему.

Наставио је да ради пуном снагом. Објаснио сам му да су веће шансе за излечење уз хируршку интервенцију и резервисао му термин на мом одељењу. Након неколико дана, обавестио ме је, након консултација са онколозима, да не жели операцију.

Не могу тачно да проценим зашто је избегао хируршки захват - да ли је био у питању страх или уверење да ће алтернативним методама успети да победи болест. Мислим да је био чврсто уверен да ће успети. Питао ме је колико би дуго остао у болници ако би се одлучио за операцију. У том тренутку је снимао "Време смрти" и још неколико филмова.

Тада се осећао одлично, био је у пуној снази и није осећао већа ограничења. То је највећа "квака" код онколошких болести - осећате се добро докле год можете да стојите на ногама. Кључно је лечити се док се осећате добро.

Присуствовао сам премијери "Хероја Халијарда". Када сам га видео, није ми било пријатно. Бавећи се онколошким пацијентима, било ми је јасно да му време истиче. Крај се назирао.

У жељи да не оде без трагова борбе, користио је сваки дан максимално, снимајући док год је могао да стоји. Чак и тада, када је више времена проводио у КБЦ "Бежанијска коса" него код куће, веровао је да ће му добри дани тек доћи - наводи се у књизи "Лауш".

Ко је био Жарко Лаушевић?

Жарко Лаушевић је био један од најцењенијих и најталентованијих глумаца бивше Југославије и Србије. Рођен 19. јануара 1960. године у Цетињу, Лаушевић је започео своју глумачку каријеру 1980-их година и брзо постао једна од најпознатијих фигура у домаћем позоришту и кинематографији.

Лаушевић је свој глумачки таленат показао у бројним позоришним представама, али је највећу популарност стекао кроз улоге у филмовима и телевизијским серијама. Неке од његових најпознатијих улога укључују филмове попут "Официр с ружом", "Бој на Косову", "Сабирни центар", и "Браћа по матери". Постао је синоним за снажне и емотивне ликове, често портретишући сложене личности суочене са моралним дилемама.

Подгоричка трагедија

Његов живот се драстично променио 1993. године, када је у Подгорици, у самоодбрани, пуцао у групу младића и усмртио двојицу. Овај трагични догађај довео је до тога да буде осуђен на затворску казну. Лаушевић је провео неколико година у затвору, а његова судбина изазвала је велико интересовање јавности и изазвала подељене реакције у друштву. Након што је изашао из затвора, емигрирао је у Сједињене Америчке Државе, где је годинама живео повучено, далеко од очију јавности.

Након скоро две деценије проведених ван Србије, Лаушевић се вратио у земљу и поново почео да глуми, чиме је наставио своју уметничку каријеру. Издавање његових мемоара под називом "Година прође, дан никад" привукло је велику пажњу и отворило врата за његов повратак у домаћу кинематографију. Мемоари су постали бестселер и пружили су интиман увид у његову борбу са тешким животним ситуацијама.

Упркос болести која га је пратила у последњим годинама живота, Жарко Лаушевић је наставио да глуми све до краја, укључујући и улоге у филмовима и серијама које су остале забележене као део његовог богатог опуса. Преминуо је 2023. године, оставивши за собом наслеђе глумачког великана чији се рад и даље цени.

Његова животна прича остаје симбол борбе, патње, али и уметничке страсти која га је одржала до последњих тренутака.