Зашто је Урош Предић себе насликао као убицу Светог Стефана? Платно стајало на штафелају док је сликар умирао

Урош Предић, један од најважнијих представника српског реализма у сликарству, био је мајстор портрета и наративних композиција који су приказивали животе и вредности српског народа. Својим радом обухватао је широк спектар тема – од историјских призора и светаца до дирљивих портрета обичних људи. Његове слике често зраче дубоким емоцијама и пажљиво осликаним детаљима, чиме је успео да ухвати суштину и дух епохе, остављајући неизбрисив траг у српској култури и уметности.

Једна од највећих мистерија везаних за Предића је његова последња, недовршена слика, која је пронађена на штафелају у његовом атељеу након смрти. На слици је приказано каменовање Светог Стефана, првог хришћанског мученика, а посебно је интригантан детаљ да је Предић у лику грешника који баца камен насликао свој властити лик. Овај симболичан приказ изазива бројна тумачења и питања о уметниковим последњим мислима и могућој рефлексији на сопствене грешке и искушења, што ову слику чини једном од најзагонетнијих и најпотреснијих уметничких опорука у српској уметности.

Богат опус религиозног сликарства и контроверзе

У последњој деценији XIX века, уметнички израз Уроша Предића доживео је значајну трансформацију, прелазећи из оквира жанр-сликарства ка религиозним темама, које су, уз портрете, постале најдоминантнији сегмент његовог опуса. Његов први сусрет са религиозним сликарством датира још из детињства, када је, као дечак, почео да осликава иконе на папиру користећи технику темпера и акварела. И

Српска православна црквена општина Стари Бечеј га је ангажовала за рад на монументалном иконостасу у цркви Светог великомученика Георгија. Овај рад, који је трајао од 1889. до 1893. године, означава почетак Предићевог дугог и плодног ангажмана у религиозном сликарству, а уједно и отвара врата за будуће пројекте.

Предићеве иконе из Бечеја изазвале су не само дивљење, већ и бројна полемика у јавности. Наиме, многи су критиковале његов начин приказивања светитеља и библијских сцена, које су одступале од устаљених канона православне иконографије. Док су неки критичари указивали на његову иновативну употребу реализма, што је био смело, готово револуционаран приступ у религиозном сликарству тог времена, други су изражавали негодовање због тога што су сви ликови на његовим иконама, укључујући и саме свеце, изгледали превише људски и реални, што је било у супротности са традиционалним приказима светаца као трансцендентних бића на православним иконама. Поред тога, Предићев стил је био под снажним утицајем западних ренесансних уметника, што је многима деловало као превише стран утицај у оквиру православне црквене уметности.

По мишљењу уметника и његових биографа, бечејски иконостас представља једно од његових најважнијих дела, које је поставило темељ за његов даљи рад на сликању иконостаса. Упркос критикама, црква је наставила да ангажује Предића за осликавање икона, препознајући његов талент и значај његових радова.

Богородица у Алмашкој цркви

Један од најпознатијих и најконтроверзнијих радова из овог периода био је његов приказ Богородице са Христом, икона која је изазвала велику пажњу 1905. године. Ова икона је урађена као дар за Богородичин трон у Алмашкој цркви у Новом Саду, а многи су критиковали Предића због начина на који је приказао Богородицу. Њена приказана фигура, као реална жена у покрету, била је у супротности са уобичајеним, идеализованим приказима светаца, што је изазвало бурне полемике међу црквеним круговима и уметничком јавношћу.

Предић се бранио овим ставом: "Моје црквене слике нису настале у намери да се побожни гледалац њима моли, тражећи од њих неку надземаљску помоћ, већ само имају задатак да дирљиво прикажу једно свето лице или догађај, који ће гледаоцу живо предочити један призор и покренути његову душу у саосећање, узнети га од брига и невоља свакидашњице ка небескоме и вечноме, вишим силама које управљају судбинама човечанства. Оне су дакле ипак утешне, али немају претензију да се сматрају чудотворним. И такве су религиозне слике великих мајстора свих времена."

Поред монументалних иконостаса, Предић је насликао и велики број појединачних икона, углавном посвећених великим православним светитељима. Његове иконе светог Николе и светог Ђорђа, заштитника његове породице, посебно су цењене, јер су сачувале карактеристични Предићев стил, који је спретно спајао реализам са духовним идеализмом.

Каменовање Светог Стефана

Слика "Каменовање светог Стефана" представља једно од најдирљивијих и симболички најбогатијих дела овог уметника, остављајући снажан утисак како кроз приказ сцене, тако и кроз уметников однос према самом себи. Настала пред крај његовог живота, остала је недовршена, затечена на штафелају у његовом атељеу након његове смрти. Овај рад не само да приказује мучеништво светог Стефана, првог хришћанског мученика, већ носи и дубљу рефлексију уметниковог унутрашњег света.

У центру композиције видимо Светог Стефана у белом, обореног на колена, са изразом бола и смирења на лицу, док га окружују фигуре његових мучитеља, каменујући га. Свети Стефан је приказан у тренутку када прихвата своју судбину, чинећи га симболом безусловне вере и храбрости пред неправдом и насиљем. Његова фигура делује благо и узвишено у контрасту са бруталношћу и оштрим изразима лица нападача.

Оно што ову слику чини посебно занимљивом јесте чињеница да је Урош своје лице насликао као лик једног од грешника који баца камен на светитеља. На тај начин, уметник се поистовећује са грешником и тиме преузима на себе терет кривице и покајања. Овај поступак је дубоко личан и одражава Предићеву скромност и религиозну интроспективност. Кроз тај аутопортрет, он признаје сопствене слабости и мане, симболички се повезујући са људском склоношћу грешкама и греху.

Предићев чин самоприказивања као грешника има дубоку религијску и моралну тежину. Као особа позната по својој скромности, једноставности и духовном животу, Предић никада није покушавао себе идеализовати, већ је гајио осећај понизности и самосвести. У његовим делима видимо склоност ка реализму и истицању духовних вредности, а овде, кроз своју последњу слику, открива и своју људску несавршеност, показујући како је и он део истог света који је подложан грешкама. Таквој поруци иде и прилог њена незавршеност, те груби потези на слици битно одударају по несавршености од готово савршених приказа на осталим његовим платнима.  

И други сликари су слично радили, али нису ишли толико далеко

У историји сликарства није забележен поступак аутопортретисања у којем уметник директно приказује себе као грешника који убија свеца. Међутим, познато је да су многи славни сликари стварали аутопортрете који су на симболичан начин указивали на њихову унутрашњу борбу и грешност. Ипак, нико није отишао толико далеко као Предић, чији рад помера границе у уметничком приказу моралних дилема и религиозних тема.

Микеланђело – У својој фресци "Страшни суд" у Сикстинској капели, Микеланђело приказује апокалиптичну сцену у којој су душе људи суочене са Христовим судом. На тој фресци уметник је насликао себе у облику одеране коже коју држи Свети Бартоломеј. Овај аутопортрет се често тумачи као симбол уметниковог покајања и његове борбе са сопственим страховима и несигурностима, али и као порука да га је уметност истрошила и исцедила.

Рембрант – Рембрантово дело "Повратак блудног сина" (око 1669) представља један од најдирљивијих приказа покајања у западној уметности. Слика приказује тренутак када се блудни син, исцрпљен и погружен, враћа оцу који га прима раширених руку. Рембрант овде користи суптилне изразе лица да пренесе осећај кајања и безусловног опроштаја, што се сматра одразом уметникових личних патњи, губитака и тражења опроштаја у каснијим годинама живота.

Каравађо – познат по свом турбулентном животу, често је у својој уметности обрађивао теме греха, покајања и тражења опроштаја. У слици "Давид са главом Голијата", уметник је свој лик пренео на лице одрубљене главе Голијата, што многи сматрају симболом његовог покајања због немирног живота. Приказујући себе као жртву казне, Каравађо се симболички суочио са својим грешкама, сматрају историчари уметности.