Зашто је пропао покушај да се сними филм "На Дрини ћуприја"? Иво Андрић је пребледео када је прочитао сценарио, па тихо поручио

Добро је познато да писци могу да остваре огромне зараде продајом ауторских права за адаптацију својих књижевних дела у филмове или телевизијске серије. Филмска индустрија, посебно Холивуд, често нуди високе новчане износе како би стекла права на екранизацију популарних романа. Ове понуде привлачне су због глобалне видљивости и потенцијалне комерцијалне успешности, што их чини готово неодољивим за многе ауторе. Холивудске продукције такође отварају врата широј публици и омогућавају књижевницима да свој рад представе на потпуно нов начин.

Неки од најпознатијих светских писаца, попут Вилијама Фокнера, Ернеста Хемингвеја, Џона Стајнбеја и Габријела Гарсије Маркеса, продали су ауторска права америчкој индустрији снова за своје књижевне класике, често за значајне износе. Међутим, један од ретких добитника Нобелове награде за књижевност који је одолео овој примамљивој понуди био је Иво Андрић. За разлику од својих колега, Андрић је одлучио да задржи контролу над својим делима и није допустио Холивуду њихову екранизацију, остајући веран својим принципима и књижевној визији. Додуше, једном је примио на разговор холивудског продуцента са понудом за екранизацију његовог најпознатијег романа "На Дрини ћуприја", али се то није добро завршило.

"Техничко савршенство у служби кретенизма"

Добро је познато да Андрић није имао високо мишљење о америчкој филмској уметности. Посебно му се нису допадали амерички цртани филмови.

У интервјуу са Љубом Јандрићем једном приликом је истакао:

- Амерички цртани филмови су тврди, без духа и праве лепоте. У свакоме од њих мора нешто да се преврне и разбије, не једном, већ стотину пута. У њима нема ничег поучног за децу. Уметнички, много су бољи пољски, чешки и руски филмови. Само њих, на жалост, ређе приказују на малом екрану. Оно што је мој пријатељ Монтерлан казао за амерички филм може мирне душе да се односи и на цртани филм који нас све више запљускује преко екрана: „Амерички филм!… Хоћете ли да повратим вечеру! Техничко савршенство у служби кретенизма, зар постоји већи грех против људског духа?"

Пребледео када је прочитао

Међутим, с времена на време Андрић је примао холивудске понуде, макар из пристојности. Посебно га је занимало шта има да му саопшти један упорни продуцент који је тврдио да је написао идеалан сценарио за филм На Дрини ћуприја.  Продуцент је нудио и велики новчани износ у замену за ауторска права.

Када су се састали, Американац му је уручио сценарио. Андрић је кренуо да чита сценарио и постајао је све блеђи. Када га је прочитао, покушавао је да сакрије израз неверице на свом лицу.

Сценарио који је Андрићу понуђен није имао готово никакве суштинске везе са његовим књижевним ремек-делом. Уместо тога, деловао је као типичан предложак за површни холивудски филм. Сложена прича његовог романа, која обухвата вишевековну историју вишеградског моста, била је упрошћена до тачке романтичне комедије, где је, по холивудском сценарију, лик Лотике, јеврејске власнице хотела, заљубљен у чувеног градског просјака Ћоркана, а прича се завршава њиховим браком – очигледно под утицајем жеље за "хепи ендом."

Иво Андрић, познат по својој сталожености и уљудности, није допустио да га оваква понуда избаци из такта. Мирно је вратио сценарио продуценту, захваливши се на великодушној понуди, али ју је одбио. 

Ипак, понуда га је оставила дубоко узнемиреним. Како су његови савременици касније сведочили, Андрић је данима са неверицом понављао својим пријатељима: "Лотика да узме за мужа градску луду? Хтели су да направе хепи енд!" Од тог тренутка, одбијао је било какве даљње понуде Холивуда, чак и из пристојности.