У серији "Нобеловац" га гледамо у улози Јована Ћирилова, син је наше познате глумице, а глуму уопште није завршио

Последња четири викенда, публика у Србији је имала прилику да прати серију "Нобеловац" на првом каналу РТС-а, која осветљава живот и стваралаштво Иве Андрића, нашег јединог нобеловца у књижевности. Серија, која се простире кроз осам епизода, наишла је на топле реакције стручне јавности и одушевљење гледалаца, доносећи драматизацију кључних тренутака из Андрићевог живота. Док су једни посебно истицали квалитет сценарија, други су били импресионирани кинематографијом и редитељским приступом. Међутим, сви су се сложили у једном – глумачка изведба Тихомира Станића у улози Андрића, као и избор других глумаца, верно је дочарала ликове и време овог културног великана.

Серија Нобеловац приказала је Андрића у сусретима с познатим интелектуалцима и уметницима његове епохе, од Исидоре Секулић, Милоша Црњанског и Радована Зоговића, до Милована Ђиласа, Мирослава Крлеже и Бранка Ћопића. Међу многим улогама, посебну пажњу привукла је и интерпертација Јована Ћирилова, истакнутог театролога и једног од оснивача Битефа, чиме је Нобеловац још једном потврдио снагу наше глумачке сцене и значај приче о Иви Андрићу за домаћу културну баштину. Ћирилова је одглумио Милош Лолић, а многи не знају да је он син наше познате глумице.

Ко је био Јован Ћирилов?

Јован Ћирилов био је истакнути српски театролог, драматург, и један од најважнијих културних радника своје генерације, познат широм бивше Југославије и Европе. Рођен 1931. године у Кикинди, Ћирилов се током живота посветио унапређењу и популаризацији позоришта, књижевности и уметности, а његова страст према сценској уметности одвела га је у бројне институције где је оставио дубок траг. Завршио је Филозофски факултет у Београду, а током каријере радио је као драматург, редитељ и уметнички директор. Посебно се истакао као директор Југословенског драмског позоришта, где је помагао у креирању изузетног репертоара, подстичући младе глумце и редитеље, као и ширење међународних културних размена.

Ћирилов је најпознатији као суоснивач и уметнички директор позоришног фестивала Битеф (Београдски интернационални театарски фестивал), једне од најважнијих манифестација авангардног и савременог позоришта у Европи. Битеф је под његовим вођством постао место сусрета различитих култура, стилова и идеја, где су се окупљали познати уметници и театарске трупе из целог света. Ћирилов је имао непогрешив осећај за вредност уметничког израза и увек је био испред свог времена, што је допринело дуговечности фестивала и његовом утицају на развој европског позоришта. Осим свог рада на Битефу, био је цењен и као критичар и преводилац, а својим преданим радом и личним залагањем обликовао је театарску сцену Србије и шире, оставивши неизбрисив траг у култури и уметности овог региона.

Такође је био јавни интелектуалац те је до краја живота гостовао у бројним културним и политичким емисијама где је коментарисао актуелна друштвена питања. Преминуо је 2014. године.

Ћирилов га је описао као уздржаног

Андрић и Ћирилов су сарађивали док је Андрић био на челу Позоришног савета Југословенског драмског позоришта. Ћирилов је у овом позоришту радио драматизацију романа "Проклета авлија". Годинама касније, у интервјуу за Време, Ћирилов је нобеловца описао као веома уздржаног и повученог човека.

"Био је доста уздржан, затворен човек. Често сам га виђао и могу без претеривања да кажем да од Андрића, током целог свог живота, током тих стотињак сусрета, никад нисам чуо ниједну емотивну реченицу. Кажем вам, био је… тако… За разлику од, рецимо, Мирослава Крлеже код кога је прштало на све стране."

На питање да појасни како је код Крлеже "прштало", Ћирилов је у истом интервјуу истакао:

"Лепо! Насупрот Андрићу, чини ми се да Крлежа никада није изговорио ниједну реченицу која није била набијена емоцијама. У смислу отворености, ширине, страсти, могу да кажем да је Крлежа далеко више припадао нашем, београдском менталитету, док је Иво Андрић – онако уздржан и суспрегнут – био ближи загребачком, горњоградском, резервисаном. Све у свему, Мирослав Крлежа је био над-тип. На оном чувеном конгресу подржао је авангарду…" - рекоа је Ћирилов том приликом за Време.

Лолић је син наше прослављене глумице

У седмој сезони управо је драматизован тренутак када је Ћирилов тражио дозволу да адаптира "Проклету Авлију".

Ћирилова тумачи Милош Лолић, који уопште није професионални глумац већ прослављени позоришни редитељ. Ово је уједно и његово прво појављивање на телевизији у глумачком ангажмана. Упркос овом несвакидашњем задатку, Лолић се изузетно добро снашао и успешно дочарао лик Ћирилова.

Лолић је иначе син наше глумице Данице Максимовић и лекара Тодора Лолића.

Он је рођен 1979. године у Београду где је и дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности.

Иначе, Лолић је врло цењен позоришни редитељ на сценама немачког говорног подручја, што значи у Аустрији, Немачкој и Швајцарској је за то време режирао више десетина значајних представа. Такав успех до сада није имао нити један редитељ ових простора. Захваљујући свом посвећеном раду постао је почасни држављанин Аустрије.

Више представа је поставио у чувеном Дворском позоришту Бургтеатер у Бечу, а само у ЈДП режирао је представе „Тесла тотална рефлексија“, „Друга страна“ „Сањари“ , „Отело“ „Дневник о Чарнојевићу“ и "Каспар".

Добитник је бројних престижних награда међу којима су Гранд Prix Мира Траиловић на Битефу 2009 за представу Сањари, Гран Prix Борштниково сречање 2011. за представу Бартлби, награде за режију Фестивала Theatertage Аугсбург 2012 за комад „Крваве свадбе“, за коју је добио и Политикину награду за режију на Битефу 2012.

"Добро, Милоше, сине"

Колико је Даница поносна на сина, говори и чињеница да је у иностранству знају као мајку редитеља Милоша Лолића, о чему је говорила за Блиц, једном приликом:

„Схватила сам у Берлину, Бечу, Базелу, Минхену, када сам видела колико је он већ познат и признат. Када ми љубе руку, тада вам срце убрзано куца и, није што је он мој син, ја сам заиста поносна мајка. Дочекала сам да будем мајка Милоша Лолића, а то је велика ствар. То желим свакој мајци.“

Недавно је Лолић у Београдском драмском режирао предсатву "Yankee Росе" у коме је главну улогу доделио мајци. Популарна глумица је испричала како је дошло до сарадње са њеним сином.

- Милош се вратио да ради домаћи текст, јер то не може у иностранству. Било је заиста тако. Давно је прочитао текст и размишљао је где и како је могао да га постави. Пошто зна своју мајку и ја сам прва глумица коју је гледао на сцени, преко мојих представа је и заволео позориште, стално му се слагало у глави шта би сада могао да уради. Имали смо договор пред новинарима. Када Милош Лолић одлучи то ће бити, ако одлучи да нисам неопходна или да нема за мене улогу, нећемо никада сарађивати. Нека је он успешан, срећан, задовољан, увек ћу бити срећна. Имам ја доста свог посла. Чекала сам прилику, па ако буде - буде. Тако исто је и он размишљао. Током 11 година колико је у Европи имао је у малом мозгу ту улогу и тај текст - рекла је Даница за К1 и додала да је било тренутака када је помишљала: “Добро, Милоше, сине, ко би те овако слушао и овако радио, ко би носио овај терет као камење и плус издржао целу представу.”