U seriji "Nobelovac" ga gledamo u ulozi Jovana Ćirilova, sin je naše poznate glumice, a glumu uopšte nije završio

Poslednja četiri vikenda, publika u Srbiji je imala priliku da prati seriju "Nobelovac" na prvom kanalu RTS-a, koja osvetljava život i stvaralaštvo Ive Andrića, našeg jedinog nobelovca u književnosti. Serija, koja se prostire kroz osam epizoda, naišla je na tople reakcije stručne javnosti i oduševljenje gledalaca, donoseći dramatizaciju ključnih trenutaka iz Andrićevog života. Dok su jedni posebno isticali kvalitet scenarija, drugi su bili impresionirani kinematografijom i rediteljskim pristupom. Međutim, svi su se složili u jednom – glumačka izvedba Tihomira Stanića u ulozi Andrića, kao i izbor drugih glumaca, verno je dočarala likove i vreme ovog kulturnog velikana.

Serija Nobelovac prikazala je Andrića u susretima s poznatim intelektualcima i umetnicima njegove epohe, od Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i Radovana Zogovića, do Milovana Đilasa, Miroslava Krleže i Branka Ćopića. Među mnogim ulogama, posebnu pažnju privukla je i interpertacija Jovana Ćirilova, istaknutog teatrologa i jednog od osnivača Bitefa, čime je Nobelovac još jednom potvrdio snagu naše glumačke scene i značaj priče o Ivi Andriću za domaću kulturnu baštinu. Ćirilova je odglumio Miloš Lolić, a mnogi ne znaju da je on sin naše poznate glumice.

Ko je bio Jovan Ćirilov?

Jovan Ćirilov bio je istaknuti srpski teatrolog, dramaturg, i jedan od najvažnijih kulturnih radnika svoje generacije, poznat širom bivše Jugoslavije i Evrope. Rođen 1931. godine u Kikindi, Ćirilov se tokom života posvetio unapređenju i popularizaciji pozorišta, književnosti i umetnosti, a njegova strast prema scenskoj umetnosti odvela ga je u brojne institucije gde je ostavio dubok trag. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a tokom karijere radio je kao dramaturg, reditelj i umetnički direktor. Posebno se istakao kao direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je pomagao u kreiranju izuzetnog repertoara, podstičući mlade glumce i reditelje, kao i širenje međunarodnih kulturnih razmena.

Ćirilov je najpoznatiji kao suosnivač i umetnički direktor pozorišnog festivala Bitef (Beogradski internacionalni teatarski festival), jedne od najvažnijih manifestacija avangardnog i savremenog pozorišta u Evropi. Bitef je pod njegovim vođstvom postao mesto susreta različitih kultura, stilova i ideja, gde su se okupljali poznati umetnici i teatarske trupe iz celog sveta. Ćirilov je imao nepogrešiv osećaj za vrednost umetničkog izraza i uvek je bio ispred svog vremena, što je doprinelo dugovečnosti festivala i njegovom uticaju na razvoj evropskog pozorišta. Osim svog rada na Bitefu, bio je cenjen i kao kritičar i prevodilac, a svojim predanim radom i ličnim zalaganjem oblikovao je teatarsku scenu Srbije i šire, ostavivši neizbrisiv trag u kulturi i umetnosti ovog regiona.

Takođe je bio javni intelektualac te je do kraja života gostovao u brojnim kulturnim i političkim emisijama gde je komentarisao aktuelna društvena pitanja. Preminuo je 2014. godine.

Ćirilov ga je opisao kao uzdržanog

Andrić i Ćirilov su sarađivali dok je Andrić bio na čelu Pozorišnog saveta Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ćirilov je u ovom pozorištu radio dramatizaciju romana "Prokleta avlija". Godinama kasnije, u intervjuu za Vreme, Ćirilov je nobelovca opisao kao veoma uzdržanog i povučenog čoveka.

"Bio je dosta uzdržan, zatvoren čovek. Često sam ga viđao i mogu bez preterivanja da kažem da od Andrića, tokom celog svog života, tokom tih stotinjak susreta, nikad nisam čuo nijednu emotivnu rečenicu. Kažem vam, bio je… tako… Za razliku od, recimo, Miroslava Krleže kod koga je prštalo na sve strane."

Na pitanje da pojasni kako je kod Krleže "prštalo", Ćirilov je u istom intervjuu istakao:

"Lepo! Nasuprot Andriću, čini mi se da Krleža nikada nije izgovorio nijednu rečenicu koja nije bila nabijena emocijama. U smislu otvorenosti, širine, strasti, mogu da kažem da je Krleža daleko više pripadao našem, beogradskom mentalitetu, dok je Ivo Andrić – onako uzdržan i suspregnut – bio bliži zagrebačkom, gornjogradskom, rezervisanom. Sve u svemu, Miroslav Krleža je bio nad-tip. Na onom čuvenom kongresu podržao je avangardu…" - rekoa je Ćirilov tom prilikom za Vreme.

Lolić je sin naše proslavljene glumice

U sedmoj sezoni upravo je dramatizovan trenutak kada je Ćirilov tražio dozvolu da adaptira "Prokletu Avliju".

Ćirilova tumači Miloš Lolić, koji uopšte nije profesionalni glumac već proslavljeni pozorišni reditelj. Ovo je ujedno i njegovo prvo pojavljivanje na televiziji u glumačkom angažmana. Uprkos ovom nesvakidašnjem zadatku, Lolić se izuzetno dobro snašao i uspešno dočarao lik Ćirilova.

Lolić je inače sin naše glumice Danice Maksimović i lekara Todora Lolića.

On je rođen 1979. godine u Beogradu gde je i diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.

Inače, Lolić je vrlo cenjen pozorišni reditelj na scenama nemačkog govornog područja, što znači u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj je za to vreme režirao više desetina značajnih predstava. Takav uspeh do sada nije imao niti jedan reditelj ovih prostora. Zahvaljujući svom posvećenom radu postao je počasni državljanin Austrije.

Više predstava je postavio u čuvenom Dvorskom pozorištu Burgteater u Beču, a samo u JDP režirao je predstave „Tesla totalna refleksija“, „Druga strana“ „Sanjari“ , „Otelo“ „Dnevnik o Čarnojeviću“ i "Kaspar".

Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada među kojima su Grand Prix Mira Trailović na Bitefu 2009 za predstavu Sanjari, Gran Prix Borštnikovo srečanje 2011. za predstavu Bartlbi, nagrade za režiju Festivala Theatertage Augsburg 2012 za komad „Krvave svadbe“, za koju je dobio i Politikinu nagradu za režiju na Bitefu 2012.

"Dobro, Miloše, sine"

Koliko je Danica ponosna na sina, govori i činjenica da je u inostranstvu znaju kao majku reditelja Miloša Lolića, o čemu je govorila za Blic, jednom prilikom:

„Shvatila sam u Berlinu, Beču, Bazelu, Minhenu, kada sam videla koliko je on već poznat i priznat. Kada mi ljube ruku, tada vam srce ubrzano kuca i, nije što je on moj sin, ja sam zaista ponosna majka. Dočekala sam da budem majka Miloša Lolića, a to je velika stvar. To želim svakoj majci.“

Nedavno je Lolić u Beogradskom dramskom režirao predsatvu "Yankee Rose" u kome je glavnu ulogu dodelio majci. Popularna glumica je ispričala kako je došlo do saradnje sa njenim sinom.

- Miloš se vratio da radi domaći tekst, jer to ne može u inostranstvu. Bilo je zaista tako. Davno je pročitao tekst i razmišljao je gde i kako je mogao da ga postavi. Pošto zna svoju majku i ja sam prva glumica koju je gledao na sceni, preko mojih predstava je i zavoleo pozorište, stalno mu se slagalo u glavi šta bi sada mogao da uradi. Imali smo dogovor pred novinarima. Kada Miloš Lolić odluči to će biti, ako odluči da nisam neophodna ili da nema za mene ulogu, nećemo nikada sarađivati. Neka je on uspešan, srećan, zadovoljan, uvek ću biti srećna. Imam ja dosta svog posla. Čekala sam priliku, pa ako bude - bude. Tako isto je i on razmišljao. Tokom 11 godina koliko je u Evropi imao je u malom mozgu tu ulogu i taj tekst - rekla je Danica za K1 i dodala da je bilo trenutaka kada je pomišljala: “Dobro, Miloše, sine, ko bi te ovako slušao i ovako radio, ko bi nosio ovaj teret kao kamenje i plus izdržao celu predstavu.”