ZABORAVLJENI VELIKANI SRPSKE KULTURE: Učio Principa latinski, družbovao sa Andrićem, a danas nema ni ulicu u Beogradu

S obzirom na to da se ove godine obeležava pola veka od kako je izašlo njegovo kapitalno delo "Balkanski istočnici", svrsishodno je podsetiti se lika i dela ovog euridite koji je sa Andrićem birao vina po smederevskom kraju, a Gavrila Principa učio latinski.

Budimir je rođen je 2. novembra 1891. godine u Mrkonjić Gradu, a kako je svojevremeno govorio, bio je primoran da se bavi filologijom jer mu je majka govorila ikavskim, a otac ijekavskim narečjem. Studije je završio u Beču i posle toga je radio kao profesor na Univerzitetu u Beogradu.

Kako je nedavno za Politiku otkrio Budimirov unuk Zoran Plavšić, akademik je još kao student pokazao je nemiran duh.

- A bio je blizak organizaciji „Mlada Bosna". Kada je Princip želeo da pređe iz trgovačke škole u gimnaziju, baš Budimir mu je bio tutor za latinski jezik. U jednom tekstu još 1938. godine pisao je da opasnost preti od Nemačke. Bavio se revolucionarnim radom i kao student, pa je zbog toga izgubio austrougarsku stipendiju. Zato što je više puta bio u zatvorima, izgubio je i vid - priča Plavšić.

Pošto je njegov deda bio slep, najviše se o njemu starala žena Cvijeta, a kroz kuću su stalno prolazili studenti. Budimir im je diktirao tekstove, pa je tako sebe u šali nazivao "diktatorom".

- Tačno je znao gde mu se koja knjiga nalazi na polici. Ustao bi iz fotelje, pružio mi je i tražio da mu pronađem deo koji mu je potreban. Radio je od 9 ujutru do podneva, pa onda od 16 do 19 sati. Često je tražio da mu čitam, a ja sam imao problem jer sam znao samo francuski i engleski. On je govorio četiri jezika, a služio se sa njih 12, 13 - priseća se Plavšić vremena koje je provodio sa dedom.

Milan Budimir je, kaže, bio pasionirani slušalac radija. Tako je jednom čuo da je u Zagrebu izašao novi generator i svom unuku predložio da mu to bude tema za maturski rad. Naručili su naučni časopis iz Hrvatske, a onda je Zoran oduševio profesore pričajući o ovoj, potpuno novoj temi o kojoj oni tad nisu ništa znali.

- Učio je svoje studente da razmišljaju i tvrdio da nije dovoljno izučavati samo latinski i grčki, već istraživati mnogo dublje. Smatrao je da smo mi, Srbi, bili na "izvoru" jer smo bili blizu antičke Grčke, a da su svi ostali jezici i kulture „čorbine čorbe čorba". Kultura se odatle, govorio je, proširila prvo na Rim, a tek onda na čitavu Evropu - kazuje Plavšić dodajući da je njegov deda izdavao nekoliko časopisa o balkanskim narodima i poreklu Srba.

Gutljaj rakije da propere grlo

Bio je to čovek koji je sa Ivom Andrićem po smederevskom kraju birao vina, a ujedno drugovao i sa berberinom Bogoljubom koji mu je dolazio na svaka dva dana da ga brije. Poznavao je tajne jezika i kulture, ali je, uprkos tome što je bio slep, znao da čisti grašak i sprema večere po receptima koje je naučio dok je bio kuvar u austrougarskoj vojsci. I dok se svakodnevno bavio mentalnom "atletikom" pišući knjige, studije, rasprave i članke, svakog jutra radio je i „fiskulturu". Ujutru je, znalo se, imao običaj i da iz ormarića uzme flašu rakije, i povuče samo jedan gutljaj, da propere grlo.