ЗАБОРАВЉЕНИ ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ: Учио Принципа латински, дружбовао са Андрићем, а данас нема ни улицу у Београду
Аутор капталног дела "Балкански источници".
С обзиром на то да се ове године обележава пола века од како је изашло његово капитално дело "Балкански источници", сврсисходно је подсетити се лика и дела овог еуридите који је са Андрићем бирао вина по смедеревском крају, а Гаврила Принципа учио латински.
Будимир је рођен је 2. новембра 1891. године у Мркоњић Граду, а како је својевремено говорио, био је приморан да се бави филологијом јер му је мајка говорила икавским, а отац ијекавским наречјем. Студије је завршио у Бечу и после тога је радио као професор на Универзитету у Београду.
Како је недавно за Политику открио Будимиров унук Зоран Плавшић, академик је још као студент показао је немиран дух.
- А био је близак организацији „Млада Босна". Када је Принцип желео да пређе из трговачке школе у гимназију, баш Будимир му је био тутор за латински језик. У једном тексту још 1938. године писао је да опасност прети од Немачке. Бавио се револуционарним радом и као студент, па је због тога изгубио аустроугарску стипендију. Зато што је више пута био у затворима, изгубио је и вид - прича Плавшић.
Пошто је његов деда био слеп, највише се о њему старала жена Цвијета, а кроз кућу су стално пролазили студенти. Будимир им је диктирао текстове, па је тако себе у шали називао "диктатором".
- Тачно је знао где му се која књига налази на полици. Устао би из фотеље, пружио ми је и тражио да му пронађем део који му је потребан. Радио је од 9 ујутру до поднева, па онда од 16 до 19 сати. Често је тражио да му читам, а ја сам имао проблем јер сам знао само француски и енглески. Он је говорио четири језика, а служио се са њих 12, 13 - присећа се Плавшић времена које је проводио са дедом.
Милан Будимир је, каже, био пасионирани слушалац радија. Тако је једном чуо да је у Загребу изашао нови генератор и свом унуку предложио да му то буде тема за матурски рад. Наручили су научни часопис из Хрватске, а онда је Зоран одушевио професоре причајући о овој, потпуно новој теми о којој они тад нису ништа знали.
- Учио је своје студенте да размишљају и тврдио да није довољно изучавати само латински и грчки, већ истраживати много дубље. Сматрао је да смо ми, Срби, били на "извору" јер смо били близу античке Грчке, а да су сви остали језици и културе „чорбине чорбе чорба". Култура се одатле, говорио је, проширила прво на Рим, а тек онда на читаву Европу - казује Плавшић додајући да је његов деда издавао неколико часописа о балканским народима и пореклу Срба.
Гутљај ракије да пропере грло
Био је то човек који је са Ивом Андрићем по смедеревском крају бирао вина, а уједно друговао и са берберином Богољубом који му је долазио на свака два дана да га брије. Познавао је тајне језика и културе, али је, упркос томе што је био слеп, знао да чисти грашак и спрема вечере по рецептима које је научио док је био кувар у аустроугарској војсци. И док се свакодневно бавио менталном "атлетиком" пишући књиге, студије, расправе и чланке, сваког јутра радио је и „фискултуру". Ујутру је, знало се, имао обичај и да из ормарића узме флашу ракије, и повуче само један гутљај, да пропере грло.
