AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA
U Evropskoj uniji hibridna vozila sustigla dizelaše: Evo kakva je situacija u Srbiji
Nakon naglog rasta registracije električnih automobila na baterije između 2013. i 2023. godine, kombinovani udeo svih hibridnih i električnih vozila na baterije u Evropskoj uniji (EU) poklopio se sa udelom čistih benzinaca i dizelaša – 48,3% prema 48,8%.
Prema podacima Eurostata, u 2023. godini u EU je registrovano 10,7 miliona novih putničkih automobila. Od toga, najveći udeo su imali automobili na čist benzin (34,5%), zatim hibridni benzinsko-električni automobili (21,1%), električni automobili na baterije (14,5%) i automobili na dizel (14,3%).
U devet zemalja EU udeo novih registracija hibridnih i električnih putničkih automobila premašio je 50%.
Najveći udeo zabeležen je u Finskoj (78%), sa 44% za hibride i 34% električni, a prate je Švedska (69%), sa 30% hibrida i 39% električnih i Holandija (68%), sa 37% hibrida i 31% električnih vozila. Nasuprot njima, Bugarska je zabeležila najniži udeo sa 7%, a slede Češka (20%) i Hrvatska (28%).
U Srbiji su, i dalje, ipak najpopularniji čisti benzinci. Prošle godine registrovano je 45.960 novih automobila, od čega je više od polovine 24.581 na benzin (53%).
Čisti dizelaši su na drugom mestu i čine 21% novoregistrovanih automobila (9.584), mada su im hibridi (električni plus benzin ili dizel) "za točkovima" sa 20% (9.273).
Vozila sa gorivom na alternativnu energiju ima oko 5% (2.522), a isključivo električnih na baterije je samo jedan odsto (494).
