Siniša Mitrović (PKS): Srbija ne zaostaje mnogo za EU u cirkularnoj ekonomiji

Kako biste ocenili trenutni status cirkularne ekonomije u Srbiji i u kojoj meri su kompanije i privredni subjekti svesni njenog značaja?

- Srbija je na vreme dekodirala budućnost i mi već od 2017. godine u Privrednoj komori Srbije imamo “parkiran” Centar za cirkularnu ekonomiju , kao prvu arhitekturu na Zapadnom balkanu , mnogo pre nego neke evropske zemlje. Centar je za 7 godina postao provajder održivosti i dekarbonizacije i iza nas su stotine radionica, direktnih radova sa kompanijama, univerzitetom, biznis zajednicom i najvažnije sa građanima. Nema te transformacije ako ona nije inkluzivna, ako njene institucije nisu inkluzivne i stvaraju prilike za dijalog i jednake šanse za promene posebno u upravljanju otpadom, otpadnim vodama i zaštitom vazduha. Dinamizirali smo regulatorni okvir i naša Vlada i resorno ministarstvo zaštite životne sredine već 2020 godine donose Program cirkularne ekonomije za Srbiju sa Akcionim planom mera do 2024. godine. Sada se radi novi Program do 2030 godine.
Ono što nas je sve poguralo ka cirkularnosti jeste sinergija kriza:pandemijska-zdravstvena, klimatska i ratna - kada se kidaju sigurni lanci dobavljača i sve postaje skuplje i manje dostupno. Možda su krize koje još pojačavaju, a posebno klimatski slom koji nanosi velike havarije javnoj infrastrukturi i poljoprivredi , bile šansa za PREUMLJENJE NACIJE , da se otreznimo od prejakog konzumerizma. Pojačali smo potrošnju resursa posebno ambalažu i delivery servise preko on line kupovine i značajnim generisanim količinama otpada. Ali za sve ovo vreme Evropa fabrikuje nove programe, Pariski sporazum o klimi, Green agenda, Zakon o kritičnim sirovinama, CBAM-karbon taksa, što celu našu industriju stavlja u nezavidan položaj jer mora da se brže i efikasnije dekarbonizuje, digitalizuje i da uvodi inovacije.
Cirkularna ekonomija u Srbiji ne zaostaje mnogo za EU, neke naše kompanije su uveliko cirkularne, ali ne zbog populizma nego zbog zdrave odluke da nije profit najvažniji. Ono što otežava tim kompanijama je što država trenutno nema mehanizam da potencira takve kompanije; da se razumemo ni EU nije rešila taj problem, ali uveliko raspravlja. Cirkularni proizvod je skuplji i samim tim ima nezdravu konkurenciju od istog proizvoda koji nije cirkularan. Trenutno se sa puno napora radi na sistemu merenja cirkularnosti tako da će svaki proizvod imati svoj takoreći pasoš u kojem će biti zabeležena i potrošnja energije i vrsta energije, vrsta sirovine, da li je korišćen reciklažni materijal i na kraju - kako se reciklira proizvod i u kom procentu. Biće u tom pasošu još podataka ali u svakom slučaju kupci će imati dosta informacija. Zelena transformacija je šansa koja se ne sme propustiti I može pogurati rast BDP zemlje do 1%, kaže u intervju za Green News magazin Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Koje su najveće prepreke s kojima se Srbija suočava u implementaciji cirkularne ekonomije i šta Privredna komora Srbije čini kako bi se one prevazišle?

- Mi redovno istražujemo i anketiramo kompanije i preko 60% naše industrije prepoznaje navigator za budućnost i svesna je da ako ne preduzima promene u kulturi organizacije, nema opstanka na tržištu. Sve se odigrava dinamično i ako niste ušli u voz globalizacije onda rizikujete mnogo. Menja se DNK kompanija, inovacije su  program gde se najviše investira, oprema i digitalizacija su važne, ali isto tako i nefinasijsko izveštavanje i kompanijski odnos prema lokalnoj zajednici (ESG standardi). Privredna komora Srbije je na vreme pripremila svoju arhitekturu organizacije i imamo i Zeleni tim za transformaciju koji multisektorski analizaira prepreke i izazove , imamo RBH, kao direktnu podršku kompanijama koje izvoze na nemačko tržište, imamo i poslovnu Greeen Akademiju sa nekoliko kreiranih modula za transfer znanja i najbolje predavače iz zemlje i sveta. Naša udruženja privrede registruju probleme iz tranzicije, sinergijom obrade podataka sa centrima u PKS, mi proizvodimo regulatorne promene - propise radi smanjenja administriranja u privredi i ubijanja parafiskalnih nameta.
Jeftine prirodne sirovine, nekontrolisano odlaganje otpada na deponije po minimalnim cenama. Odlaganje otpada na deponiji se naplaćuje od 1000-3000 dinara, nikom se ne isplati da investira u reciklažu dok je jeftino bacanje otpada u prirodu.
Gde god je uveden sistem razdvajanja otpada pri nastajanju, ali pod uslovima da se nagrade građani ili kompanije koje to rade, sistem je profunkcionisao, ne brzo jer je to domino sistem ili sistem spojenih sudova i dok se ne ispuni prvi uslov drugi ne može da počne. Na primer, cena odlaganja poskupi na 10.000 dinara za odlaganje mešanog otpada, a razdvojeni ostane na istim cenama, s tim da neki razdvojeni otpad može i da se naplati (aluminijum, pet, papir) i nakon toga za godinu dana se razvijaju desetine reciklažnih kompanija.
PKS zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada. Najveća prepreka jeste finasiranje zelene transformacije i pristup zelenom novcu i na tome najviše radimo, kako da redizajniramo javne fondove da prepoznaju nove potrebe industrije.

Kako ocenjujete investicije u oblasti održivih izvora energije u Srbiji? Koje oblasti privlače najveću pažnju investitora?

- Uklanjanje zavisnosti od fosilnih goriva i energetska bezbednost su važna pitanja u trenutnoj klimi, kako u pogledu zaštite životne sredine tako i geopolitike. Regionalni program energetske efikasnosti je jedan od alata koje Evropska unija ima da pomogne regionu da postigne ove ciljeve.
Sada smo dostigli skoro 39% obnovljive energije i to je za poslednjih 4 godine radikalni rast. Potvrda naše doktrine je da transparentni podsticaji, investicije i dobar regulatorni okvir privlače investicije. Veći problem od proizvodnje energije jeste potrošnja koja neprestano raste. U julu 2024. godine trošili smo zbog ekstremnih vrućina 30% više energije nego u istom mesecu 2023 godine. Srbiju je teže ohladiti nego zagrejati. Srbija se za jedan stepen brže zagreva od ostatka Evrope, i ako ne nađemo nove izvore proizvodnje (nuklearke) u 2030 godini bićemo u većem problemu sa dvostrukom potrošnjom energije nego danas. Štednja je najbolja investicija, i građani su najbolji saveznici tranzicije sa racionalnom potrošnjom. Ali više od 30% građana se greje na električnu energiju i to je najskuplje sa pozicije države, gde je u ekstremnim danima megavat koštao i do 500 eura. Moramo na svaki mogući način pomoći građanima da menjaju izvore toplote i hlađenja, jer onda je matematika takva da cene moraju ići gore. 
Oblast sa najviše interesa za ulaganje jesu solarni paneli, pa je tako i poslednja vest iz te oblasti da je Opština Surdulica oglasila rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije solarnog parka Alakince. Buduće postrojenje trebalo bi da bude izgrađeno na teritoriji katastarskih opština Alakince, Kalabovce i Dugojnica. Investitor ovog projekta je firma Graditelji sa juga 2020 iz Blaca koji želi da investira u solarne elektrane planirane odobrene snage 8.000 kW. U planu je, kako je navedno, postavljanje 13.400 fotonaponskih panela. Predložena granica okvirno obuhvata oko 44 ha i reč je o, kako se u dokumentu navodi, poljoprivrednom zemljištu. Naravno sporo se napreduje u projektim dobijanja energije iz otpada na koju temu je sada izdata i Bela knjiga koja daje kompletan osvrt i pregled u Evropi po tom pitanju.

Kakvu podršku Centar za cirkularnu ekonomiju i Privredna komora Srbije pružaju kompanijama i institucijama koje žele da ulažu u zelene projekte i cirkularnu ekonomiju?

- Prvo, da se razumemo, mi nemožemo skliznuti u western kapitalizam i da se ostavimo tržištu. Mi u Privrednoj komori Srbiji zagovaramo ekosistem transformacije, u kome se mora pažljivo upravljati resursima. Nije samo oprema, mašine, obnovljiva energija, reciklaža, zelena transformacija, nego i socijalna država, odgovornih institucija, nezavisnog sudstva i jake građanske demokratije. Kredibilno kažem da mi, kao društvo nismo ispregovarali budućnost i šta zapravo tražimo od sebe pa i od države. Svako mora da menja navike i potrošnju roba, da pređemo na ekonomiju deljenja i da razmenjujemo dobra. Zašto automobili moraju biti u vlasništvu, ili npr. da kupite hiljade sati rada veš mašine ili sudo- mašine u domaćinstvu?! A njena popravka, održavanje i servis postaje briga prodavca. Ili iznajmljivanje odeće, to nije odvratno već odgovorno! Za to vreme država mora da menja politike stanovanja, gradnje, saobraćaja, poljoprivrede, vodoprivrede, održavanja zemljišta i gazdovanja prostorom. Mi kao zemlja havarišemo kroz slabu otpornost na klimatske promene infrastrukturu i objekte sa štetom preko 350 miliona evra, a kada se na to dodaju štete od požara još toliko. Mnogo gubimo od javnih finasija i zato sva pamet zemlje i dijaspore mora da bude motivisana i uključena u kreaciju promena. Da ne skliznemo u lažnu i haotičnu dekarbonizaciju sa galamom i konfliktima koji će nas dalje razdrobiti i osiromašiti.
Jedan od načina podrške Centra za cirkularnu ekonomiju je Digitalna platforma koja je zamišljena kao alat za kompanije koje žele da pređu na cirkularni model poslovanja i olakša i omogući kontakte sa drugim kompanijama, naučnom zajednicom, stranim ekspertima i sl. Pored te vrste pomoći biće dostupna dokumentacija koja je aktuelna, važeći zakoni i podzakonski akti kao i studije, analize i primeri dobre prakse. Ono što je najbitnije na platformi se nalazi baza otpada, nusproizvoda i prestanak statusa otpada koju će svaka kompanija moći da popunjava i na taj način da rešava svoj otpad, kao i kompanije koje se bave preradom otpada koje će imati uvid ko i koliko ima otpada. Na ovaj način uspostavićemo uvid u tokove materijala u Srbiji.
Pored platforme izrađena su brojna uputstva, analize, primeri dobrih praksi, okrugli stolovi i razne druge analize i istraživanja koje su javno dostupne na Digitalnoj platformi. Poslednji u nizu veliki doprinos je prevod standarda za Cirkularnu ekonomiju za potrebe Zavoda za standardizaciju koji će nakon zvaničnog usvajanja biti dostupn privrednicima Srbije.
- ISO 59004:2024, Cirkularna ekonomija- Rečnik, principi i uputstva za primenu,
- ISO 59010:2024, Cirkularna ekonomija- Vodič za tranziciju poslovnih modela i  
 mreža vrednosti, 
- ISO 59020:2024, Cirkularna ekonomija- Merenje i procena performansi 
  cirkularnosti i 
- ISO/TR 59032:2024, Cirkularna ekonomija - Pregled postojeće mreže vrednosti.

Kako ocenjujete značaj Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije kao prve infrastrukture u regionu koja je u potpunosti posvećena promociji i implementaciji poslovnih modela koji odgovaraju na izazove klimatskih promena i resursne nesigurnosti? Koje su glavne aktivnosti i postignuća Centra u ovoj oblasti do sada?

- To bih ostavio kompanijama, ali sve naše ankete pokazuju da nas biznis zajednica prepoznaje, traži dijalog i snažnije promene. Jednostavno moramo biti hrabri i bez sentimenta napuštati tradicionalne modele i organizaciju poslovanja.

U kojim segmentima cirkularne ekonomije Srbija najviše zaostaje za zemljama Evropske unije i sveta, a u kojim oblastima beležimo napredak?

- Nije ni svet nešto cirkularan. Cirkularna ekonomija kao ključna strategija za postizanje nižih emisija i održive budućnosti, ponovnim korišćenjem materijala i reciklažom otpada, napravila je mali uticaj na tradicionalne lance vrednosti, posebno u smanjenju plastike i neobnovljivih resursa. Strateška razmišljanja nas vode da je cirkularnost jedini put ka dekarbonizaciji. Sveti gral budućnosti jeste zabrana materijala i proizvoda koji su štetni za planetu, zamena  prirodnih materijala kompozitnim, a to je idealno za start up kompanije, i inovacije.
Od prosečne Evrope ne zaostajemo mnogo i u nekim primerima smo i bolji, ali pojedinačno kada se gleda najviše zaostajemo za Skandinavskim zemljama (Švedska, Norveška, Finska i Danska) zato PKS Centar za cirkularnu ekonomiju najviše sarađuje sa njima pored GiZa i UNDP-a.
Inače Srbija najviše zaostaje u onim osnovnim sistemima a to su nagrade i kazne. Nažalost jako malo ljudi je kažnjeno za zagađenje i narušavanje životne sredine. Seku se šume, baca nekontrolisano otpad na regularne i divlje deponije, vade se prirodne sirovine uz minimalnu naknadu, a pritom se ne nagrađuju ljudi i kompanije koje su ekološki svesne, koje štite prirodu, razdvajaju otpad, sade drveće i sl. U takvom ambijentu se teško postižu rezultati. Imamo puno lepih primera ali iz gore navedenih razloga se sporo napreduje.

Koji su najznačajniji projekti u oblasti održive energije u Srbiji trenutno u fazi implementacije i kakav je njihov potencijalni uticaj na privredu i životnu sredinu?

- Projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama i obnovlјivi izvori energije u sektoru dalјinskog grejanja, zatim energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti – energetska sanacija do 28 zgrada centralne vlasti (javne zgrade) i čista energija i energetska efikasnost zagrađane u Srbiji – energetska sanacija stambenih kuća i stanova. Poslednji projekat je po meni najvažniji jer mi u toku grejne sezone izgubimo 50% energije zbog loše izolacije, a to je direktan gubitak 500 miliona evra. Ako se to indeksira sa kliničkim centrima, putevima, školama i vrtićima koji se mogu izgraditi – to je veliki gubitak za državu i naše finasije.

Koji su ključni sektori u kojima vidite najveći potencijal za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji u narednim godinama?

- Kada se analizira DNK industrije, onda je najveći potencijal moguć u industriji građevinarstva, drvne industrije,prehrambene industrije i tekstila. Srbija je lider u privlačenju stranih direktnih investicija i multinacionalne kompanije donose i nova znanja i prakse koje mogu dosta pomoći u redizajniranju domaće industrije. Ali se stvari dešavaju sporo. Decenije su prošle, gradimo velike infrastrukturne radove (puteve i železnicu), a nikako da otključamo upotrebu tehnogenih sirovina (pepeo iz termoelektrana i šljake iz železare) u putnoj infrastrukturi. Otvaramo kamenolome, raubujemo reke sa nekontrolisanom eksploatacijom peska i šljunka. A onda faktura od prirode dolazi kroz erozije i poplave. Pogledajmo šta se desilo u Jablanici u Bosni. Apokalipsa, kada se dogodi koktel kiše, erozije i poplava. Stradaju nedužni i njihova imovina, a onda se sve to zaboravi i ponovo gradimo kuće u koritima reka bez planske dokumentacije.
U gore pomenutim granama industrije vidimo najbrže rastuću cirkularnost i najnovija Uredba za upravljanje otpadom od građenja i rušenja, koja je nedavno doneta daje prilike da ubrzamo investicije i ulaganja u opremu za reciklažu. Nisam pomenuo gumarsku industriju, Srbija sada proizvodi 1% svetske proizvodnje guma. Ako se samo škart iz proizvodnje upotrebi, imamo nove materijale i proizvode - preko stotinu novih proizvoda koja dolaze iz otpada. 
Ali cirkularna industrija nije novitet, pa na našim vašarima su krpili šerpe, popravljali kišobrane,naši dedovi nisu imali otpad…sve se ponovo koristilo a danas sve traje u garantnom roku! Posle se sve baca!

Kako zamišljate zelenu budućnost Srbije? Koji su strateški ciljevi i vizija Srbije kada je reč o održivom razvoju i cirkularnoj ekonomiji?

- Srbiji ne treba samo održiv već robusni pametni rast do 7% BDP, kako bi smanjili razlike prema zemljama EU i podigli kvalitet života. Mi smo stara nacija, prosek godina 44,3. Nama je potreban narod , mladi ljudi koji pokreću promene i donose inovacije. Budućnost Srbije će naličiti na sve EU zemlje, ali treba sačuvati resurse, prirodu, potoke i livade, orlove i volove, zdravu zemlju i vazduh, trpezu i srećnu naciju. Mi to možemo, ali  nam treba nova sinergija interesa i da sa dijasporom vučemo ekonomiju i budemo na pravoj strani istorije. Sada se stvara novi svet i nema grešaka kao u istoriji koju smo uvek skupo plaćali. Pokojni Džej je pevao “ni na istok ni na zapad, na sever ni jug…nigde, nigde bez tebe se Srbijo vrtim još u krug”.

Kakva je saradnja Srbije sa međunarodnim partnerima i institucijama u oblasti cirkularne ekonomije? Da li postoje projekti koji mogu poslužiti kao primer dobre prakse?

- Kontinuirana i blagovremena. U smislu da, promene koje se dešavaju na opštem nivou, tačnije evropskom, brzo budu transponovane na domaće tržište, bilo da se radi o transferu znanja, tehnologija, generalno tržišnih zakonitosti. Primer takve saradnje jeste zajednička akcija Ministarstva zaštite životne sredine, Privredne komora Srbije i Programa za jačanje kapaciteta za trgovinske politike Vlade Švajcarske na temu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno Uredbe o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja (cene) ugljenika – CBAM Regulation 2023/956, gde je realizovana serija sektorskih obuka za domaće privrednike sa namerom da se najvažniji zahtevi iz ovih propisa prenesu kompanijama i pripreme ih za obaveze koje ih očekuju. 
Prema dostupnim podacima o izvoznicima, oko 2400 privrednih društava iz Srbije je tokom 2023. godine izvozilo CBAM „etiketiranu“ robu u EU, od toga 1400 u poslednjem kvartalu koji je bio i prvi referentni period za izveštavanje o ugrađenim emisijama. 
Privredna komora Srbije se može pohvaliti višegodišnjih partnerstvom sa većinom međunarodnih institucija čije je delovanje usmereno na promociju, i realizaciju, alata cirkularne ekonomije. Prvi među jednakima, jeste Nemačka poslovna saradnja GIZ, sa kojom je realizovano više radionica i treninga na temu nefinansijskog izveštavanja, važnosti ESG-a, pristupa zelenom novcu kroz emitovanje zelenih obveznica, trgovanja i eventualno emitovanja CO2 Offsetting proizvoda. Takođe, uz podršku GIZ-a, privredi je dostupan novi servis, Responsible Business Hub (RBH) koji predstavlja centar za informisanje i povezivanje srpskih kompanija po pitanju novih zahteva koji proizilaze iz nemačkog Zakona o due diligence u lancima snabdevanja, a odnose se na zaštitu lјudskih prava, prava radnika i zaštitu životne sredine. Kancelarija za podršku, koja je deo internacionalne mreže RBH-a (Nemačka, Vijetnam, Kambodža, Bangladeš) i koja nudi veliki izbor usluga iz oblasti odgovornog poslovanja je besplatna za korisnike. Cilј programa je da poboljša sposobnost privatnog sektora da razume i da se pripremi za nove održive standarde iz Zakona o dužnoj pažnji u lancima snadbevanja, kao i da pobolјša konkuretnost, održivost i kapacitet kompanija na polјu zaštite lјudskih prava i ekologije.
Projekat “Bezbedna priroda i klima” urađen je sa Svetskom organizacijom za prirodu WWF Adria-Srbija. UNDP Srbija pomogla je instalaciju prve Digitalne platforme Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, s namerom da se promoviše razmena industrijskih sekundarnih sirovina. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OESB i PKS emitovali su prvu štampanu brošuru o cirkularnoj ekonomiji, itd.

Koji su najvažniji koraci koje bi Srbija trebalo da preduzme kako bi ubrzala tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji i postigla održivost u skladu sa evropskim standardima?

- Danas je rast privrede usko povezan sa rastom korišćenja resursa, energije i vode. Subvencionisanje osnovnih fosilnih energetskih dobara je imalo smisla, porez na rad je imao smisla kad smo imali manjak radne snage a efikasnost rada je morala da se poveća. Pitanje se postavlja da li su ovo danas stari pristupi i zastarele politike? Cirkularna ekonomija predlaže promenu politika sa oporezivanja rada na oporezivanje korišćenja sirovina, energije i vode, te produženu odgovornost proizvođača za pravljanje otpada i zagađenje okoline. Danas imamo nezaposlenost, a nestaje nam resursa. Takođe, među predlozima nove ekonomije se nalazi i prelazak sa subvencijana,,dinosaurska goriva" na subvencionisanje čistijih tehnologija koje će generisati energiju sa lokalnim prirodnim kapacitetima. Čiste tehnologije su prešle iz kategorije visokog rizika-visoke nagrade u kategoriju masovne proizvodnje, dok je rizik od investiranja u fosilna goriva sve viši.
Važno je naglasiti da se ukazuje na dve faze prelaska na cirkularnu ekonomiju. Faza jedan podrazumeva subvencije i nagrade za privrede koje aktivno i odlučno počnu tranziciju, dok faza dva izostavlja subvencije I počinje da utiče na troškovnu stranu celog privrednog sistema. Iz iskustva i direktnog uvida mogu reći da EU ne planira da odstupi od svog „zelenog" puta i „zelenih" ulaganja. Srpski poslovni sistem predstavlja integralni deo evropskog tržišta. Pitanje se postavlja - kad je logično početi graditi privredni i društveni sistem otporan na disrupcije?
Možda sam to već rekao, ali da pojasnim: država i građani mora da ispregovaraju budućnost. Pa redom, briga o ljudima (sve nas je manje), ubrzana modernizacija, digitalizacija, veštačka inteligencija,biotehnologija i obrazovanje.
Najviše  verujem da nas samo obrazovanje i inovacije mogu dići u nebesa, moderni univerziteti i instituti, nauka koja pokreće.
Za zelenu transformaciju potrebno je investirati više od 40 milijardi evra (pijaće vode, otpadne vode, vazduh, energetika). Potrebno je novo tržište kapitala, veći upliv privatnog kapitala u investicije u održivost i nova kreditna banka, javno -privatna, koja kreditira zelene investicije posebno u energetici. Za sve ovo najvažniji je mir i sigurna budućnost bez rata, mi smo izgleda u trećem svetskom ratu samo niko nije javio.