Neophodna nam je zelena energetska tranzicija: Oglasio se SVETSKI STRUČNJAK o budućnosti srpske EKONOMIJE

"Ako apsolutni iznos stope rasta svetske ekonomije od 2008. do danas korigujemo inflacijom, rastom duga i rastom fiskalnog deficita, nedvosmisleno zaključujemo da se globalna ekonomija nalazi na neodrživoj putanji. Planeta ide prema tački ključanja, dok je biosfera, upravo zbog zagrevanja, izložena visokoj stopi nestanka vrsta, koja u poslednjih pedesetak godina iznosi oko 50 odsto", rekao je on za današnju Politiku.

Đuričin je naglasio da uprkos ovim negativnim rezultatima, koncentracija prihoda i bogatstva ubrzano raste, što znači da ovaj ekonomski model zapravo nagrađuje one koji uništavaju njegovu perspektivu.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih uzroka teškoća sa kojima se globalna ekonomija i društvo susreću je zagrevanje i kao posledica ekstremno vreme, što dovodi do ogromnog rasta troškova zbog suša, požara, poplava, uragana, a tu su i troškovi klimatskih izbeglica.

Dodaje da je veći deo efekta globalnog zagrevanja vezan za usiljeno zračenje, kao nesistemski rizik nastao delovanjem ljudi.

Đuričin ističe i da hemijsko zagađenje ima negativan uticaj na prirodu, dodajući da je u poslednjih 10 godina nivo hemijskog zagađenja porastao za 10 odsto.

"Pored hemijskog, priroda je napadnuta sintetičkim, elektronskim i estetskim zagađenjem. Količine plastičnog otpada rastu takvim tempom da se procenjuje da će 2050. u okeanu biti više plastike nego ribe, a posebno je opasna mikroplastika, koja ulazi u tela organizama koji se koriste u ljudskoj ishrani zajedno sa različitim mikrobima opasnim po zdravlje ljudi", rekao je on.

Kako naglašava, borba za ograničene resurse vrši se neekonomskim merama, uključujući i geopolitik i ona je oštra i neprincipijelna, a izgleda je neizbežna.

"Ukoliko bi svi stanovnici planete Zemlje u 2023. godini živeli standardom prosečnog stanovnika SAD, na globalnom nivou bi bilo potrebno oko pet puta više resursa. Najveći problemi su u vezi sa energentima i retkim metalima i mineralima", rekao je on.

Dodaje i da se na efekat prirodnih zakona ne može uticati, za razliku od efekata delovanja antropogenog faktora i rešenje je rast uloge nauke u definisanju anatomije i fiziologije socijalnoekonomskog sistema kao konteksta za normativni pristup nauci i podsticanje ključnih rešenja.

Đuričin naglašava i da je zelena energetska tranzicija u Srbiji neophodna iz više razloga, pre svega zbog energetskog deficita koji u ovom trenutku iznosi oko 30 odsto, iako Srbija u pogledu električne energije sopstvenom proizvodnjom uglavnom zadovoljava svoje potrebe.

Međutim, kako dodaje, oko 65 procenata proizvodnje električne energije dolazi iz uglja i zato je primarno pitanje zamena fosilnih izvora energije obnovljivim.

"Vreme razvoja kapaciteta na bazi obnovljivih izvora energije određuje preostalo vreme korišćenja postojećih kapaciteta na bazi fosilnih goriva. U vezi sa ugljem ne može se praviti trenutni zaokret od 180 stepeni, već se mora maksimalno iskoristiti postojeći potencijal uglja kako bi se kupilo vreme za izgradnju i eksploataciju novih kapaciteta koji se baziraju na obnovljivim izvorima", kazao je on.

Đuričin je naveo i da regulatorni okvir EU predviđa da se proizvodnja minerala i plemenitih metala za zelenu tranziciju mora obavljati isključivo iz obnovljivih izvora energije.

Kazao je i da je njegov stav "uslovno da" za projekat "litijum".

"Ukoliko su ispunjeni ekološki uslovi (prema standardima EU), ukoliko je vreme aktuelnosti tehnologije litijumskih baterija duže od perioda povraćaja investicije i ukoliko je direktni efekat investiranja-rudna renta, zajedno sa efektom multiplikatora investicija duž lanca vrednosti, pre svega, katode, baterije i električna vozila, najmanje jednak prosečnoj stopi prinosa po osnovu stranih direktnih ulaganja, projekat treba da iz faze papira pređe u fazu realnog objekta što pre", zaključio je on.