Синиша Митровић (ПКС): Србија не заостаје много за ЕУ у циркуларној економији

Како бисте оценили тренутни статус циркуларне економије у Србији и у којој мери су компаније и привредни субјекти свесни њеног значаја?

- Србија је на време декодирала будућност и ми већ од 2017. године у Привредној комори Србије имамо “паркиран” Центар за циркуларну економију , као прву архитектуру на Западном балкану , много пре него неке европске земље. Центар је за 7 година постао провајдер одрживости и декарбонизације и иза нас су стотине радионица, директних радова са компанијама, универзитетом, бизнис заједницом и најважније са грађанима. Нема те трансформације ако она није инклузивна, ако њене институције нису инклузивне и стварају прилике за дијалог и једнаке шансе за промене посебно у управљању отпадом, отпадним водама и заштитом ваздуха. Динамизирали смо регулаторни оквир и наша Влада и ресорно министарство заштите животне средине већ 2020 године доносе Програм циркуларне економије за Србију са Акционим планом мера до 2024. године. Сада се ради нови Програм до 2030 године.
Оно што нас је све погурало ка циркуларности јесте синергија криза:пандемијска-здравствена, климатска и ратна - када се кидају сигурни ланци добављача и све постаје скупље и мање доступно. Можда су кризе које још појачавају, а посебно климатски слом који наноси велике хаварије јавној инфраструктури и пољопривреди , биле шанса за ПРЕУМЉЕЊЕ НАЦИЈЕ , да се отрезнимо од прејаког конзумеризма. Појачали смо потрошњу ресурса посебно амбалажу и delivery сервисе преко он лине куповине и значајним генерисаним количинама отпада. Али за све ово време Европа фабрикује нове програме, Париски споразум о клими, Греен агенда, Закон о критичним сировинама, ЦБАМ-карбон такса, што целу нашу индустрију ставља у незавидан положај јер мора да се брже и ефикасније декарбонизује, дигитализује и да уводи иновације.
Циркуларна економија у Србији не заостаје много за ЕУ, неке наше компаније су увелико циркуларне, али не због популизма него због здраве одлуке да није профит најважнији. Оно што отежава тим компанијама је што држава тренутно нема механизам да потенцира такве компаније; да се разумемо ни ЕУ није решила тај проблем, али увелико расправља. Циркуларни производ је скупљи и самим тим има нездраву конкуренцију од истог производа који није циркуларан. Тренутно се са пуно напора ради на систему мерења циркуларности тако да ће сваки производ имати свој такорећи пасош у којем ће бити забележена и потрошња енергије и врста енергије, врста сировине, да ли је коришћен рециклажни материјал и на крају - како се рециклира производ и у ком проценту. Биће у том пасошу још података али у сваком случају купци ће имати доста информација. Зелена трансформација је шанса која се не сме пропустити И може погурати раст БДП земље до 1%, каже у интервју за Греен News магазин Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

Које су највеће препреке с којима се Србија суочава у имплементацији циркуларне економије и шта Привредна комора Србије чини како би се оне превазишле?

- Ми редовно истражујемо и анкетирамо компаније и преко 60% наше индустрије препознаје навигатор за будућност и свесна је да ако не предузима промене у култури организације, нема опстанка на тржишту. Све се одиграва динамично и ако нисте ушли у воз глобализације онда ризикујете много. Мења се ДНК компанија, иновације су  програм где се највише инвестира, опрема и дигитализација су важне, али исто тако и нефинасијско извештавање и компанијски однос према локалној заједници (ЕСГ стандарди). Привредна комора Србије је на време припремила своју архитектуру организације и имамо и Зелени тим за трансформацију који мултисекторски анализаира препреке и изазове , имамо РБХ, као директну подршку компанијама које извозе на немачко тржиште, имамо и пословну Грееен Академију са неколико креираних модула за трансфер знања и најбоље предаваче из земље и света. Наша удружења привреде региструју проблеме из транзиције, синергијом обраде података са центрима у ПКС, ми производимо регулаторне промене - прописе ради смањења администрирања у привреди и убијања парафискалних намета.
Јефтине природне сировине, неконтролисано одлагање отпада на депоније по минималним ценама. Одлагање отпада на депонији се наплаћује од 1000-3000 динара, ником се не исплати да инвестира у рециклажу док је јефтино бацање отпада у природу.
Где год је уведен систем раздвајања отпада при настајању, али под условима да се награде грађани или компаније које то раде, систем је профункционисао, не брзо јер је то домино систем или систем спојених судова и док се не испуни први услов други не може да почне. На пример, цена одлагања поскупи на 10.000 динара за одлагање мешаног отпада, а раздвојени остане на истим ценама, с тим да неки раздвојени отпад може и да се наплати (алуминијум, пет, папир) и након тога за годину дана се развијају десетине рециклажних компанија.
ПКС заговара годишња улагања од 500 милиона евра до 2030. у изградњу одрживе инфраструктуре, посебно за третман отпадних вода и чврстог отпада. Највећа препрека јесте финасирање зелене трансформације и приступ зеленом новцу и на томе највише радимо, како да редизајнирамо јавне фондове да препознају нове потребе индустрије.

Како оцењујете инвестиције у области одрживих извора енергије у Србији? Које области привлаче највећу пажњу инвеститора?

- Уклањање зависности од фосилних горива и енергетска безбедност су важна питања у тренутној клими, како у погледу заштите животне средине тако и геополитике. Регионални програм енергетске ефикасности је један од алата које Европска унија има да помогне региону да постигне ове циљеве.
Сада смо достигли скоро 39% обновљиве енергије и то је за последњих 4 године радикални раст. Потврда наше доктрине је да транспарентни подстицаји, инвестиције и добар регулаторни оквир привлаче инвестиције. Већи проблем од производње енергије јесте потрошња која непрестано расте. У јулу 2024. године трошили смо због екстремних врућина 30% више енергије него у истом месецу 2023 године. Србију је теже охладити него загрејати. Србија се за један степен брже загрева од остатка Европе, и ако не нађемо нове изворе производње (нуклеарке) у 2030 години бићемо у већем проблему са двоструком потрошњом енергије него данас. Штедња је најбоља инвестиција, и грађани су најбољи савезници транзиције са рационалном потрошњом. Али више од 30% грађана се греје на електричну енергију и то је најскупље са позиције државе, где је у екстремним данима мегават коштао и до 500 еура. Морамо на сваки могући начин помоћи грађанима да мењају изворе топлоте и хлађења, јер онда је математика таква да цене морају ићи горе. 
Област са највише интереса за улагање јесу соларни панели, па је тако и последња вест из те области да је Општина Сурдулица огласила рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације соларног парка Алакинце. Будуће постројење требало би да буде изграђено на територији катастарских општина Алакинце, Калабовце и Дугојница. Инвеститор овог пројекта је фирма Градитељи са југа 2020 из Блаца који жели да инвестира у соларне електране планиране одобрене снаге 8.000 kW. У плану је, како је наведно, постављање 13.400 фотонапонских панела. Предложена граница оквирно обухвата око 44 ха и реч је о, како се у документу наводи, пољопривредном земљишту. Наравно споро се напредује у пројектим добијања енергије из отпада на коју тему је сада издата и Бела књига која даје комплетан осврт и преглед у Европи по том питању.

Какву подршку Центар за циркуларну економију и Привредна комора Србије пружају компанијама и институцијама које желе да улажу у зелене пројекте и циркуларну економију?

- Прво, да се разумемо, ми неможемо склизнути у western капитализам и да се оставимо тржишту. Ми у Привредној комори Србији заговарамо екосистем трансформације, у коме се мора пажљиво управљати ресурсима. Није само опрема, машине, обновљива енергија, рециклажа, зелена трансформација, него и социјална држава, одговорних институција, независног судства и јаке грађанске демократије. Кредибилно кажем да ми, као друштво нисмо испреговарали будућност и шта заправо тражимо од себе па и од државе. Свако мора да мења навике и потрошњу роба, да пређемо на економију дељења и да размењујемо добра. Зашто аутомобили морају бити у власништву, или нпр. да купите хиљаде сати рада веш машине или судо- машине у домаћинству?! А њена поправка, одржавање и сервис постаје брига продавца. Или изнајмљивање одеће, то није одвратно већ одговорно! За то време држава мора да мења политике становања, градње, саобраћаја, пољопривреде, водопривреде, одржавања земљишта и газдовања простором. Ми као земља хаваришемо кроз слабу отпорност на климатске промене инфраструктуру и објекте са штетом преко 350 милиона евра, а када се на то додају штете од пожара још толико. Много губимо од јавних финасија и зато сва памет земље и дијаспоре мора да буде мотивисана и укључена у креацију промена. Да не склизнемо у лажну и хаотичну декарбонизацију са галамом и конфликтима који ће нас даље раздробити и осиромашити.
Један од начина подршке Центра за циркуларну економију је Дигитална платформа која је замишљена као алат за компаније које желе да пређу на циркуларни модел пословања и олакша и омогући контакте са другим компанијама, научном заједницом, страним експертима и сл. Поред те врсте помоћи биће доступна документација која је актуелна, важећи закони и подзаконски акти као и студије, анализе и примери добре праксе. Оно што је најбитније на платформи се налази база отпада, нуспроизвода и престанак статуса отпада коју ће свака компанија моћи да попуњава и на тај начин да решава свој отпад, као и компаније које се баве прерадом отпада које ће имати увид ко и колико има отпада. На овај начин успоставићемо увид у токове материјала у Србији.
Поред платформе израђена су бројна упутства, анализе, примери добрих пракси, округли столови и разне друге анализе и истраживања које су јавно доступне на Дигиталној платформи. Последњи у низу велики допринос је превод стандарда за Циркуларну економију за потребе Завода за стандардизацију који ће након званичног усвајања бити доступн привредницима Србије.
- ИСО 59004:2024, Циркуларна економија- Речник, принципи и упутства за примену,
- ИСО 59010:2024, Циркуларна економија- Водич за транзицију пословних модела и  
 мрежа вредности, 
- ИСО 59020:2024, Циркуларна економија- Мерење и процена перформанси 
  циркуларности и 
- ИСО/ТР 59032:2024, Циркуларна економија - Преглед постојеће мреже вредности.

Како оцењујете значај Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије као прве инфраструктуре у региону која је у потпуности посвећена промоцији и имплементацији пословних модела који одговарају на изазове климатских промена и ресурсне несигурности? Које су главне активности и постигнућа Центра у овој области до сада?

- То бих оставио компанијама, али све наше анкете показују да нас бизнис заједница препознаје, тражи дијалог и снажније промене. Једноставно морамо бити храбри и без сентимента напуштати традиционалне моделе и организацију пословања.

У којим сегментима циркуларне економије Србија највише заостаје за земљама Европске уније и света, а у којим областима бележимо напредак?

- Није ни свет нешто циркуларан. Циркуларна економија као кључна стратегија за постизање нижих емисија и одрживе будућности, поновним коришћењем материјала и рециклажом отпада, направила је мали утицај на традиционалне ланце вредности, посебно у смањењу пластике и необновљивих ресурса. Стратешка размишљања нас воде да је циркуларност једини пут ка декарбонизацији. Свети грал будућности јесте забрана материјала и производа који су штетни за планету, замена  природних материјала композитним, а то је идеално за старт уп компаније, и иновације.
Од просечне Европе не заостајемо много и у неким примерима смо и бољи, али појединачно када се гледа највише заостајемо за Скандинавским земљама (Шведска, Норвешка, Финска и Данска) зато ПКС Центар за циркуларну економију највише сарађује са њима поред ГиЗа и УНДП-а.
Иначе Србија највише заостаје у оним основним системима а то су награде и казне. Нажалост јако мало људи је кажњено за загађење и нарушавање животне средине. Секу се шуме, баца неконтролисано отпад на регуларне и дивље депоније, ваде се природне сировине уз минималну накнаду, а притом се не награђују људи и компаније које су еколошки свесне, које штите природу, раздвајају отпад, саде дрвеће и сл. У таквом амбијенту се тешко постижу резултати. Имамо пуно лепих примера али из горе наведених разлога се споро напредује.

Који су најзначајнији пројекти у области одрживе енергије у Србији тренутно у фази имплементације и какав је њихов потенцијални утицај на привреду и животну средину?

- Пројекат Енергетска ефикасност у јавним зградама и обновлјиви извори енергије у сектору далјинског грејања, затим енергетска ефикасност у зградама централне власти – енергетска санација до 28 зграда централне власти (јавне зграде) и чиста енергија и енергетска ефикасност заграђане у Србији – енергетска санација стамбених кућа и станова. Последњи пројекат је по мени најважнији јер ми у току грејне сезоне изгубимо 50% енергије због лоше изолације, а то је директан губитак 500 милиона евра. Ако се то индексира са клиничким центрима, путевима, школама и вртићима који се могу изградити – то је велики губитак за државу и наше финасије.

Који су кључни сектори у којима видите највећи потенцијал за развој циркуларне економије у Србији у наредним годинама?

- Када се анализира ДНК индустрије, онда је највећи потенцијал могућ у индустрији грађевинарства, дрвне индустрије,прехрамбене индустрије и текстила. Србија је лидер у привлачењу страних директних инвестиција и мултинационалне компаније доносе и нова знања и праксе које могу доста помоћи у редизајнирању домаће индустрије. Али се ствари дешавају споро. Деценије су прошле, градимо велике инфраструктурне радове (путеве и железницу), а никако да откључамо употребу техногених сировина (пепео из термоелектрана и шљаке из железаре) у путној инфраструктури. Отварамо каменоломе, раубујемо реке са неконтролисаном експлоатацијом песка и шљунка. А онда фактура од природе долази кроз ерозије и поплаве. Погледајмо шта се десило у Јабланици у Босни. Апокалипса, када се догоди коктел кише, ерозије и поплава. Страдају недужни и њихова имовина, а онда се све то заборави и поново градимо куће у коритима река без планске документације.
У горе поменутим гранама индустрије видимо најбрже растућу циркуларност и најновија Уредба за управљање отпадом од грађења и рушења, која је недавно донета даје прилике да убрзамо инвестиције и улагања у опрему за рециклажу. Нисам поменуо гумарску индустрију, Србија сада производи 1% светске производње гума. Ако се само шкарт из производње употреби, имамо нове материјале и производе - преко стотину нових производа која долазе из отпада. 
Али циркуларна индустрија није новитет, па на нашим вашарима су крпили шерпе, поправљали кишобране,наши дедови нису имали отпад…све се поново користило а данас све траје у гарантном року! После се све баца!

Како замишљате зелену будућност Србије? Који су стратешки циљеви и визија Србије када је реч о одрживом развоју и циркуларној економији?

- Србији не треба само одржив већ робусни паметни раст до 7% БДП, како би смањили разлике према земљама ЕУ и подигли квалитет живота. Ми смо стара нација, просек година 44,3. Нама је потребан народ , млади људи који покрећу промене и доносе иновације. Будућност Србије ће наличити на све ЕУ земље, али треба сачувати ресурсе, природу, потоке и ливаде, орлове и волове, здраву земљу и ваздух, трпезу и срећну нацију. Ми то можемо, али  нам треба нова синергија интереса и да са дијаспором вучемо економију и будемо на правој страни историје. Сада се ствара нови свет и нема грешака као у историји коју смо увек скупо плаћали. Покојни Џеј је певао “ни на исток ни на запад, на север ни југ…нигде, нигде без тебе се Србијо вртим још у круг”.

Каква је сарадња Србије са међународним партнерима и институцијама у области циркуларне економије? Да ли постоје пројекти који могу послужити као пример добре праксе?

- Континуирана и благовремена. У смислу да, промене које се дешавају на општем нивоу, тачније европском, брзо буду транспоноване на домаће тржиште, било да се ради о трансферу знања, технологија, генерално тржишних законитости. Пример такве сарадње јесте заједничка акција Министарства заштите животне средине, Привредне комора Србије и Програма за јачање капацитета за трговинске политике Владе Швајцарске на тему смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, односно Уредбе о механизму прекограничног прилагођавања (цене) угљеника – ЦБАМ Регулатион 2023/956, где је реализована серија секторских обука за домаће привреднике са намером да се најважнији захтеви из ових прописа пренесу компанијама и припреме их за обавезе које их очекују. 
Према доступним подацима о извозницима, око 2400 привредних друштава из Србије је током 2023. године извозило ЦБАМ „етикетирану“ робу у ЕУ, од тога 1400 у последњем кварталу који је био и први референтни период за извештавање о уграђеним емисијама. 
Привредна комора Србије се може похвалити вишегодишњих партнерством са већином међународних институција чије је деловање усмерено на промоцију, и реализацију, алата циркуларне економије. Први међу једнакима, јесте Немачка пословна сарадња ГИЗ, са којом је реализовано више радионица и тренинга на тему нефинансијског извештавања, важности ЕСГ-а, приступа зеленом новцу кроз емитовање зелених обвезница, трговања и евентуално емитовања ЦО2 Offsetting производа. Такође, уз подршку ГИЗ-а, привреди је доступан нови сервис, Респонсибле Business Хуб (РБХ) који представља центар за информисање и повезивање српских компанија по питању нових захтева који произилазе из немачког Закона о дуе дилигенце у ланцима снабдевања, а односе се на заштиту лјудских права, права радника и заштиту животне средине. Канцеларија за подршку, која је део интернационалне мреже РБХ-а (Немачка, Вијетнам, Камбоџа, Бангладеш) и која нуди велики избор услуга из области одговорног пословања је бесплатна за кориснике. Цилј програма је да побољша способност приватног сектора да разуме и да се припреми за нове одрживе стандарде из Закона о дужној пажњи у ланцима снадбевања, као и да поболјша конкуретност, одрживост и капацитет компанија на полју заштите лјудских права и екологије.
Пројекат “Безбедна природа и клима” урађен је са Светском организацијом за природу WWF Адриа-Србија. УНДП Србија помогла је инсталацију прве Дигиталне платформе Центра за циркуларну економију ПКС, с намером да се промовише размена индустријских секундарних сировина. Организација за европску безбедност и сарадњу ОЕСБ и ПКС емитовали су прву штампану брошуру о циркуларној економији, итд.

Који су најважнији кораци које би Србија требало да предузме како би убрзала транзицију ка циркуларној економији и постигла одрживост у складу са европским стандардима?

- Данас је раст привреде уско повезан са растом коришћења ресурса, енергије и воде. Субвенционисање основних фосилних енергетских добара је имало смисла, порез на рад је имао смисла кад смо имали мањак радне снаге а ефикасност рада је морала да се повећа. Питање се поставља да ли су ово данас стари приступи и застареле политике? Циркуларна економија предлаже промену политика са опорезивања рада на опорезивање коришћења сировина, енергије и воде, те продужену одговорност произвођача за прављање отпада и загађење околине. Данас имамо незапосленост, а нестаје нам ресурса. Такође, међу предлозима нове економије се налази и прелазак са субвенцијана,,диносаурска горива" на субвенционисање чистијих технологија које ће генерисати енергију са локалним природним капацитетима. Чисте технологије су прешле из категорије високог ризика-високе награде у категорију масовне производње, док је ризик од инвестирања у фосилна горива све виши.
Важно је нагласити да се указује на две фазе преласка на циркуларну економију. Фаза један подразумева субвенције и награде за привреде које активно и одлучно почну транзицију, док фаза два изоставља субвенције И почиње да утиче на трошковну страну целог привредног система. Из искуства и директног увида могу рећи да ЕУ не планира да одступи од свог „зеленог" пута и „зелених" улагања. Српски пословни систем представља интегрални део европског тржишта. Питање се поставља - кад је логично почети градити привредни и друштвени систем отпоран на дисрупције?
Можда сам то већ рекао, али да појасним: држава и грађани мора да испреговарају будућност. Па редом, брига о људима (све нас је мање), убрзана модернизација, дигитализација, вештачка интелигенција,биотехнологија и образовање.
Највише  верујем да нас само образовање и иновације могу дићи у небеса, модерни универзитети и институти, наука која покреће.
За зелену трансформацију потребно је инвестирати више од 40 милијарди евра (пијаће воде, отпадне воде, ваздух, енергетика). Потребно је ново тржиште капитала, већи уплив приватног капитала у инвестиције у одрживост и нова кредитна банка, јавно -приватна, која кредитира зелене инвестиције посебно у енергетици. За све ово најважнији је мир и сигурна будућност без рата, ми смо изгледа у трећем светском рату само нико није јавио.