LEPE VESTI
Rezervat prirode Obedska bara bogatiji za ovu vrstu neobičnih životinja
U Specijalni rezervat prirode Obedska bara stiglo je krdo od 19 rečnih bivola — devet ženki i jednog mužjak, uz još devet teladi, koji će svojom pašom i životnim navikama omogućiti obnovu staništa i povratak ugroženih vrsta, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).
Istaknuto je da je ova akcija deo projekta JP "Vojvodinašume" i DZPPS "Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u Specijalnom rezervatu prirode Obedska bara", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".
Navedeno je da je dugoročni cilj projekta povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju.
"Ono što je potrebno i što želimo da uradimo jeste da vratimo nekadašnje spektakularno velike kolonije čaplji svih evropskih vrsta koje su ovde boravile i redovno se gnezdile, kao i malog i velikog vranca. Želimo da povećamo populacije belorepana, pa možda i orla kliktaša. Na ovom području postoji veliki broj ugroženih vrsta koje bismo voleli da vratimo, a njihov povratak će biti moguć upravo vrednim radom naših bivolica i bivola", rekao je izvršni direktor DZPPS Milan Ružić.
On je istakao da ornitolozi prate brojnost ptica na Obeskoj bari na mesečnom nivou, kako bi se ustanovilo koliki je zapravo značaj prisustva bivola.
Ukazano je da bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope.
Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate postignute u susednim zemaljama, odlučeno je da se ista praksa primeni u Srbiji.
Svojom ispašom i kretanjem bivoli pomažu u kontroli vegetacije sprečavajući širenje invazivnih biljaka, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene.
Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla.
Navedeno je da iako samostalna, ova grla nisu potpuno divlja, jer dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima.
Brigu o grlima na Obedskoj bari sada vodi stočar, a grla su ograđena specijalnom ogradom koja će vremenom biti pomerana.
U zimskom periodu, kao i noću, ukoliko to požele, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.
"Prisustvo bivola ne samo da vraća prirodnu dinamiku staništa, već i podržava razvoj turizma zasnovanog na prirodi. Stoga, kao spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode u svetu", istakao je direktor preduzeća JP "Vojvodinašuma" Roland Kokai.
U saopštenju se navodi da bivole karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa, a od domaćih krava razlikuju se po kompletno crno obojenom telu sa akcentima braon boje, sivim rogovima koji su prisutni kod oba pola i povijeni ka zadnjem delu tela.
Prosečan životni vek vodenih bivola u prirodi je 25 godina, dok u uzgoju često žive i duže.
Njihova otpornost i samostalnost smanjuju potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta.
Ove životinje ne zahtevaju veterinarsku negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet.
