Резерват природе Обедска бара богатији за ову врсту необичних животиња

Истакнуто је да је ова акција део пројекта ЈП "Војводинашуме" и DZPPS "Ревитализација водених и влажних станишта у Специјалном резервату природе Обедска бара", који се спроводи уз подршку Европске уније у оквиру иницијативе "ЕУ за Зелену агенду у Србији".

Наведено је да је дугорочни циљ пројекта повратак многих ишчезлих биљних и животињских врста на ову територију.

"Оно што је потребно и што желимо да урадимо јесте да вратимо некадашње спектакуларно велике колоније чапљи свих европских врста које су овде боравиле и редовно се гнездиле, као и малог и великог вранца. Желимо да повећамо популације белорепана, па можда и орла кликташа. На овом подручју постоји велики број угрожених врста које бисмо волели да вратимо, а њихов повратак ће бити могућ управо вредним радом наших биволица и бивола", рекао је извршни директор DZPPS Милан Ружић.

Он је истакао да орнитолози прате бројност птица на Обеској бари на месечном нивоу, како би се установило колики је заправо значај присуства бивола.

Указано је да биволи све чешће имају кључну улогу у обнови и очувању водених и влажних станишта широм Европе.

По угледу на позитивна искуства и брзе резултате постигнуте у суседним земаљама, одлучено је да се иста пракса примени у Србији.

Својом испашом и кретањем биволи помажу у контроли вегетације спречавајући ширење инвазивних биљака, стварају мозаик станишта, укључујући локве и отворене водене површине, који постају уточишта за многе инсекте, водоземце, рибе и птице и то најчешће оне ретке, угрожене и заштићене.

Њихово присуство обогаћује тло хранљивим материјама и побољшава његову прозрачност и наводњавање, док њихово понашање у мочварама одржава равнотежу између воде и тла.

Наведено је да иако самостална, ова грла нису потпуно дивља, јер долазе са газдинства Живице Матића из Книћанина који је са својом породицом водио рачуна о њима.

Бригу о грлима на Обедској бари сада води сточар, а грла су ограђена специјалном оградом која ће временом бити померана.

У зимском периоду, као и ноћу, уколико то пожеле, биволи ће уточиште наћи у штали направљеној специјално за њих.

"Присуство бивола не само да враћа природну динамику станишта, већ и подржава развој туризма заснованог на природи. Стога, као спој историје, културе и екологије, биволи су незаменљиви савезници у очувању једног од најстаријих специјалних резервата природе у свету", истакао је директор предузећа ЈП "Војводинашума" Роланд Кокаи.

У саопштењу се наводи да биволе карактерише снажан изглед и прилагодљива грађа, а од домаћих крава разликују се по комплетно црно обојеном телу са акцентима браон боје, сивим роговима који су присутни код оба пола и повијени ка задњем делу тела.

Просечан животни век водених бивола у природи је 25 година, док у узгоју често живе и дуже.

Њихова отпорност и самосталност смањују потребу за људском интервенцијом, што позитивно утиче на мир и развој дивљег света.

Ове животиње не захтевају ветеринарску негу, чиме ретко долази до употребе антибиотика и других лекова који се могу излучивати у спољашњу средину и тиме неповољно утицати на живи свет.