Да ли ће сан о аутомобилима на воду икада постати јава?
Било би лепо...
Водоник се може користити и у аутомобилима са СУС мотором, и то како са еколошком тако и са финансијском користи...
Много пута смо чули приче о томе како ћемо у будућности сипати воду у резервоар наших аутомобила… Аутомобили ће ићи на воду, а ми никада више нећемо отићи на бензинску пумпу. Годинама касније и даље смо ту, у реду за фосилно гориво и у наше четвороточкаше точимо нафтне деривате.
Водоник, добијен из воде, као погонско гориво је технологија која је позната више од 100 година. Водонично гориво је гориво са тзв. "нултим емисијама", када сагорева са кисеоником. Може да се користи као гориво у горивим ћелијама, као гориво у СУС моторима (СУС - са унутрашњим сагоревањем), па чак и као ракетно гориво.
У последњих пар деценија било је више покушаја имплементације водоника у постојеће СУС агрегате и возила. Најближи решењу је почетком 21. века био минхенски BMW, који је понудио систем који би био прилагођен постојећим возилима уз мање измене. Сам систем је јако сличан погону на ТНГ (течни нафтни гас), који није реткост ни на нашим улицама. Код овог система, на СУС агрегат се додаје инсталација водоничног система, са пратећим резервоаром. Притиском на дугме се бира погонско гориво и готово тренутно обавља промена.
Када је возило пребачено на водоник, дизне високог притиска (и до 300 бара) убризгавају водоник директно у компресиону комору. Само сагоревање је комбинација бензинског и дизел циклуса, зато што се поред компресовања самог гаса, као код дизел агрегата, користи свећица ради веће ефикасности. Ипак, чак и овом методом, најбољи водонични системи не достижу више од 42 одсто ефикасности савремених дизел агрегата.
Разлог томе је енергетска вредност водоника, која је око 3,5 пута нижа од бензинске (34,6 мегаџула по литру за бензин и 10,1 мегаџула по литру за водоник), па је стога и сама потрошња око 3,5 пута већа. Ове вредности важе за водоник у течном гасовитом стању, док су те вредности и до 75 одсто ниже код водоника као компресованог гаса.
Због тога је неопходно да се водоник складишти у специјалним вишеслојним резервоарима, како би се могла одржати његова готово криогену температуре од -253 °Ц. Резервоари су под вакумским притиском од 700 бара, како би одржали топлотну размену са околином на самом минимуму. То је неопходно како се водоник не би грејао и самим тим започео експанзију. Примера ради, ако се возило не би користило у периоду од десетак дана, водник би услед експанзије загревањем почео да испарава преко сигурносног вентила, док у потпуности не "изађе " из резервоара
С обзиром на то да је цена водоника још увек у рангу нафтних деривата, а имајући у виду сам енергетски потенцијал, од ових система се одустало и поред очигледних еклошких предности. Акценат је пребачен на водоничне гориве ћелије (ФЦЕВ - Фуел Cell Елецтриц Вехицле) и развијање те технологије.
Водоник ипак може да се користи у СУС возилима и то са бенефитом, како еколошким тако и финансијским. Наиме, ради се о системима који се повезују са постојећим системом убризгавања код аутомобила са СУС моторима и раде као допуна истих. Електролизом се из резервоара са водом производи водоник, који се потом меша са нафтним дериватима и тако заједно сагоревају у цилиндрима.
На тај начин се потрошња горива може смањити и до 40 одсто, док се количина емитованог угљен-диоксида може снизити и до 70 одсто. Овакви системи су већ у употреби широм света у теретним возилима, нарочито у аутобусима у градским срединама у последњих 35 година.
Због свих наведених предности, питање зашто водонична горива нису више заступљенија се намеће само! За то, заправо, постоји више фактора...
Први је да сама технологија није испратила напредак и примат који су у међувремену преузели, пре свега, електро аутомобили са погоном на батерије као доминантна еко и "зелена" возила. Потом су и сами СУС аутомобиле постали далеко економичнији и еколошки настројенији. Потребна инфраструктура водоничних станица за пуњење далеко је скупља од постојећих пумпи са нафтним дериватима... Ипак, водоник полако узвраћа ударац кроз горивне ћелије, па нема сумње да је то прави пут ка потпуно "зеленим" возилима.
