Ово је гориво будућности, а Србија има велики потенцијал за производњу!
Водоник (Х2) је најлакши гас и најзаступљенији хемијски елемент у атмосфери који сагоревањем ослобађа енергију.
Нови енергетски закони, које је Скупштина Србије усвојила прошлог месеца, на наше тржите доносе нове еколошке енергенте. Један од њих је водоник, у свету означен као "гориво будућности". Развијене земље већ имају разрађене "Водоничне стратегије" које ће Србија добити на јесен, а чини је 50 пројеката који треба да покрену коришћење новог горива.
Водоник (Х2) је најлакши гас и најзаступљенији хемијски елемент у атмосфери који сагоревањем ослобађа енергију.
У нашој земљи прво производно постројење биће, кажу, плутајуће - на обали Саве или Дунава, са 110 резервоара и пратећом опремом за производњу струје из ветра и сунца, неопходних у процесу електролизе којом се добија водоник.
"Плутајуће платформе које ће користи воду јер се налазе на води. Те платформе ће бити озбиљна складишта водоника. У процесу производње водоника имаћемо могућност и пречишћавња воде на локацијама где постројења будемо поставили", објашњава помоћник у Министарству рударства и енергетике Зоран Илић.
Вођа Тима за водоник и израду "Водоничне стратегије Србије" Миљан Вуксановић најављује да ће ускоро бити завршено пилот постројење за сушење воћа на водоник које има низ предности.
И нафтне компаније прате захтеве тржишта
У свету је на водоник највише аутобуса, камиона и бродова, а нису реткост ни аутомобили јер ауто-индустрија усавршава њихове моторе за то гориво.
На том послу знање укршта и наша струка - Машински факултет, Институти Винча и "Михајило Пупин"...
"Машински факултет за моторна возила већ конципира један пројекат возила за услове градског превоза, туриста и свих других, које је еколошко, а које би било копродукција резултата стечених знања", каже декан Машинског факултета у Београду Радивоје Митровић.
Америка је прва кренула са коришћењм водоника, Кина има највише пумпи које га продају. У тој технологији предњачи Немачка, која је и током пандемије, за те намене, издвојила чак седам милијади долара. И нафтне компаније прате захтеве тржишта.
"Станице за снабдевање возила ће се адаптирати и прилагодити и у перспективи понудити и водоник као гориво. Данас у Европској унији постоје станице за снабдевање водоником чак и Унија постиче градњу тих станица. Ја очекујем да ће се ускоро то и у Србији појавити", истиче генерални секретар "Удружења нафтних компанија Србије" Томислав Мићовић.
Већу примену кочи само висока цена
Професор Рударско-геолошког факултетуа у Београду Велибор Ђурић каже да и авиони иду на водоник.
"Већ смо чули да је и Кина сада испробала са водоником. Намера Руса, није више пласман гаса него водоника. Руси већ спремају пласман водоника", каже професор Мићовић.
Европа у том сектору очекује милион радних места. Већу примену водоника кочи само његова висока цена, па се велике силе утркују како да је спусте.
"У Америци је циљ да килограм водоника кошта два долара. Слично је са Аустралијом. Чиле хоће да се промовише као лидер и они су задали себи циљ да килограм водоника кошта долар и по", наводи Миљан Вуксановић
Анализе показују да Србија има значајан водонички потецијал, из енергије сунца, ветра, биомасе и воде.