Скутери или мотоцикли НА ПЛИН? Да ли можете то да замислите и да ли бисте их возили?
Замислите мотоцикл средње величине са троцилиндарским турбо дизел агрегатом који „повлачи“ одмах из ниских обртаја, има 6 брзина и троши 2 литра на отвореном, пишу половни аутомобили.
Звучи феномално! Као и скутер на плин, који потроши 5 литара плина, односно 560 динара на 100 километара по актуелним ценама. Нажалост, таквих мотоцикала и скутера нема.
Мотоцикли и скутери готово увек користе бензин као гориво. У овом тексту објаснићемо шта то спречава произвођаче да користе друга горива, као и зашто је понуда електричних мотоцикала још увек сиромашна.
Дизел у мотоциклу
На мотоциклима можете наћи скоро све конфигурације агрегата. Једноцилиндарски, двоцилиндарски у редном и В распореду, редне троцилиндарске, В6, итд. Једино што нећете наћи ни један дизелаш, упркос томе што је модеран дизел достигао свој технолошки врхунац.
Бенефит дизел мотоцикла у лаганом возило као што је мотоцикл била би изузетно мала потрошња, али уз низ проблема. Дизел пре свега својим принципом рада, особинама и конструкцијом је антагониста природи мотоцикла који треба да буде брз, лаган, агилан и пријатан за вожњу.
Тежина дизел агрегата је увек већа од тежине бензинског. Тежина долази из потреба за јачим блоком мотора и масивнијим компонентама као што су клипови, клипањаче, итд. Дизел агрегати обично имају веће пречнике и дужи ход клипова, па долазите до тога да имате тешку и габаритну погонску јединицу коју једноставно немате где да „спакујете“ у рам мотоцикла. Ту треба сместити негде и турбо пуњач и остале пратеће компоненте.
Други проблем који се јавља јесте пренос великог обртног момента на точкове. Ово је можда и већи проблем од самог агрегата. Сасвим сигурно је да би мењач таквог мотоцикла био знатно већи, тежи и да би пренос морао бити решен компликованим системом. Конвенционални ланац не би могао да издржи стрес обртног момента и тежине.
Већ смо причали о томе да су сувишни килограми највеће зло за мотоцикл. Тако би већ тешка погонска јединица дизела захтевала масивнији рам, носаче, па јаче и вече вешање, што повлачи одмах и потребе за „већим“ кочницама . На крају, добили би мотоцикл који је знатно тежи од просека што би „убило“ све чари и особине због којих волимо и возимо мотоцикле. Остаје и проблем вибрација које је на мотоциклу готово немогуће решити.
Због свега горед наведног, треба узети у обзир да уштеда у потрошњи не би била толико велика у односу на бензински агрегат. Сасвим сигурно, развој таквог дизел мотоцикла и његова продаја била би економски неисплатива.
Ипак, постоје аномалије у виду дизел мотоцикала. Неколико компанија је покушало да направе дизел мотоцикле.
Америчка војска користи „Kawasaki КЛР“ који је модификован дизелским агрегатом. Мањи број тих мотоцикала је завршио код цивила. Ипак, ради се о мотоциклу специјалне намене.
Једини масовно произведени дизел мотоцикл је постајао у Индији под брендом „Royal Енфиелда“. Ради се о крајње примитивном мотоциклу који је за покон користио мали индустријски дизел агрегат.
Једини покушај изведбе комерцијалног модерног дизел мотоцикла имала је једна холандска компанија са моделом „Т800 ЦДИ.“ Мотоцикл је користио погонску јединицу из „Смарт“ аутомобила, троцилиндрични common раил турбо дизел запремине 800 кубика. Продавао се искључиво у Холандији. Произвођач је тврдио да троши свега 1.7 литар дизела на 100 километара. Није забележио комерцијални успех.
Зашто не ТНГ?
Течни нафтни гас или плин, може да погони мотоцикл или скутер. За разлику од дизела, мотоцикле и скутере на плин можете видети у земљама Азије и Индији. У Европи их нема, јер не могу да задовоље безбедносне норме.
Ова конверзија може имати донекле смисла код мотоцикала и скутера мале запремине који се користе искључиво као „радне машине“ једноставне конструкције.
Код модерних мотоцикала са електронским системом убригавања, извођење додатне плинске инсталације би било прескупо и компликовано, а уштеде по пређеном километру недовољне да оправдају инвестицију. Плин као гориво ослобађа мање енергије од бензина, па би такав мотоцикл имао осетно мању снагу и лошији одзив на ручици гаса. Економски гледано, плин није исплатив на мотоциклима јер мали градски двоточкаши већ имају изузетно ниске трошкове експлоатације.
Технички гледано, плин као гориво захтева и грејач како инсталација не би заледила. По хладнијем времену било би проблематично за мотоцикл да стартује и функционише на кратким релацијама. Поготово ако се ради о ваздушно хлађеном агрегату. Исто тако, плин ствара нешто већу температуру сагоревања, што би захтевало нешто већи систем хлађења. Поготово ако се ради о агрегатима који развијају снагу на високим обртајима.
Велика препрека у инсталацији гаса у мотоцикле и скутере јесте сама боца за гас. На мотоциклу једноставно нема места за такву боцу. Вероватно сте помислили да боца може доћи на место централног кофера. Може, али тиме губите пртљажни простор, додајете тежак резервоар на високу тачку мотоцикла што ће упропастити распоред тежине. Други проблем јесте како учврстити боцу тако да не отпадне приликом пада. Реп мотоцикла није подесан за фиксирање таквих тежина.
У Србији, уградња ТНГ уређаја није прописана законом, те не постоји могућност да добијете атест и потребне дозволе.